Дело

1101>0ДIIЦЛ 110ЛЛЊЕЦКИХ 583 ипак доста дорршивати на ситницама, заштојебила неопходца присут®*)ст ленога модела. Испадало је некако, ваљда из простог узрока што Швпрски ниј^Гхтео губити времена, да су Основски били још ту, кад би ДОј^ЦЈ^Шолањецкп. Некп пут бн и застали мало да се поздраве и измењају реч две о јучерашњицп. Или би госнодин Основски био од жене послат за какву ситницу, нли би ради каквог обавештења одлазно он и оставио кола пред радионицом. Једанпут се баш догоди управо кад Марина седе да је Швирски слнка, а г-ђа Основска још није била изашла; кад мало после дознаде да су Полањецкп билп прошлога вечера у позоригпту, распитивала је, намештајући пред огледалом шешир и рукавнце, о певачпма н опери, затим се окрете Полањецкому. — А сад вас молим да ме отпратите до кола. Узе огртач огрну се и стаде тражити врвце да завеже, али у предсоби наједаред застаде, па рече: — Нбог рукавица не могу да нађем петље — будите тако добри: Полањецкп отпоче тражити, па при том умало што је није морао обгрлити. У тренутку га спонаде жудња и то у толико више што се она наже к њему толико да га топлота од лица и тела .јој стаде обливатп. Она га запита снуштенпм гласом; — А што се ви на мене срдите? Жао ми је! Мени су тако потребне пријатне душе! Шта сам ја вама учинила! Он у том нађе петље одмаче се, и као сваки жустар човек уз нешто грубог задовољства, кад постигне што је хтео и хоће да покаже да се није дао, рече просто безобразно: — Нисте мп ништа учинпли, а нисте ни моглп. Алн она одби неучтивост као што се одбија лопта у тенису. — Али ја каткад тако мало гледам на људе да их просто не видим. Враћајућп се, Полањецкому се ово врзло по глави: „Тако, дакле. Ту бп човек могао да иде докле му је воља!“ Прође га језа од пете до перчина — он понови: — ...Докле му је воља... А прп том није ни помислио колико се вара; како се само могу варатн сви они који би радо омастили брке из туђег чанка. Г-ђа Основска је била кокета; у ње је било срце окорело а ум