Дело

ПОРОДИЦА П ОЛАЊЕЦК11X :191 БигјеЛ је. < 'мислите ви сами, јер ја не знам да ли ће ми за то ЈЛклати* времензг. Хоћеш ли учинити? ;— И то, и штогод ти усхтеш! Хвала ти. Како је красна узнемиреносг те врсте. Па лпад сф*не могу отараситн осећаја да сам крив. Такве су околнбсги, даје незгодно. Ваља учинити што год ваљано, ма и пред смрт. Та и није шала! — Смрт! Кад би она били нешто што се види, али је она нешто тако тамно!... Ту ти ваља распадати се, трулити, кваритн се V тамнинн. Да ли тп верујеш у Бога? — Да. — А ја нити верујем, нити не верујем. Забављао сам се с нирваном као п с другим стварима. Знаш ли да не осећам ту кривицу, био бнх спокојнији. Нисам могао ни замислити да то тако може да досади. Осећам некако да сам као чела која је позобала своју кошницу. Али ће бар после мене остати имање. Је ли? Нешто сам мало утуцао, али не много — а и то на слике, које ће такође остати после мене—је лп? Ах, како бих радо ,још мало живео, бар још годину дана, бар толико, колико да не умрем ту.... Замисли се мало па затим рече: — Сад тек разумем ово; живот може бити лош, јер га човек може да рђаво уреди, али њега има, и то је добро. Полањецкн оде доцне у ноћ. Целе идуће седмице клебало се здравље болесниково. Лекари нису могли ништа напред да кажу, али су били ипак мишљења да је путовање више ризично. него што ннје, Швпрски и Васковски узеше на себе да одвезу болесника, који је све више тужио за домом и сваки дан пемињао г-ђу Емилију — милосрдну сестру. Али, у зору онога дана кад им јеваљало поћи нагло, изгуби говор. Полањецкому је било врло тешко кад .је гледао у његове очи, у којима се час по час огледао ужасни немир, а час по час силна, нема молба. Покушао је да пише али није могао. Увече удари у мозак — и он умре. Саранише га привремено у Кампо Санто. Полањецки је и мислио да су његови погледи могли значити молбу да се пренесе у домовину, а Швирски му потврди то. Тако се заврши тај сапунски мехур. који би често засијао као муња, али празна и краткотрајна, као сваки мехур. Полањецкога је истински заболела његова смрт, а доцннје је по читаве часове размишљао о његовом дивљем животу. Ом