Дело

Д Е Л 0 о том није говорио с Марином, јер му дотле .још нпје оило ушло у обичај да казује њој шта се у његовој души кува. У осталом, као што се то често догађа људима, који мисле о покојницима, изводио је из тих размишљања разне ствари на своју корист. Букацки — говорио је он сам са собом — никад није могао да се погоди са својим властитим разумом. Недостајало му смнсла за живот; није умео да се нађе у тој шуми и сувише се повео за тренутним фантазијама. А да му је од тог било што добро, да је тим што било ућарио одживота, признао бих му да је био наметан. Алијењему било лоше. Одиста је глупо било убеђивати се нре него што смрт дође: да је вино оцат. Али ја сам јасннје видео ствари, био сам према себи далеко искренији. Како тако, тек ја сам потнуно начисто и с Богом и са собом. У том је било нешто истине, али и нешто обмане. Полањецки није био на чисто ни са својом женом. Он је мислио, тим што јој даје издржање, хлеб, што се добро према њој понаша и овда онда залива њене усне пољупцима, да он тиме врши све обавезе могуће, које му према њој остају. Међутим њихови међусобни односи развијали су се све очигледније тако: да је он држао да њу.само ваља да воли, и да од ње прима љубав. У току његових опажања о животу њем.у је врло често падала у очи чудна појава, како кад човек на прнмер познат са своје доброте, учини какво нлеменито дело, онда људи машу руком савршено равнодушно, говорећи; „А, то је г. Н. То се само по себи разуме!41 А кад каква хуља тако што уради, ги исти људи потпуно свесно стану говорити: „А, има нечега у њемуА Стотину пута .је виђао Полањецки како грош, који да каква тврдица, учинн већи утисак, него златник, каквог дарежљивца. А никако му није иадало на памет: да се он у поступању према Марини држн пстога правила. Она му је дала и душу п срце своје а он је само махао руком и гонорио: „А, то је Марина. Па зар би она п могла друкчије?“ Кад њепа љубав не би била потиуна, кад би он до ње долазио с муком, кад би у убеђењу била^да је она благо, па му се као благо п одавала, или у убеђењу да је божанство, тражила да јој он приступи на коленима — тад бп Полањецки тако и ириетупао. Такво је у оиште људско срце, и само најбол^е природе људске, најфинијих нерава, умеју да се узнесу над том