Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 393 масон. Марина .је одавала Полањецкому своју љубав као да је то Легово’право, а он је то тако и примао. Његову љубав сматралаЈе она као своју срећу, и он је тако и давао, а сам се осећао као какав идол у олтару. Само је један зрачак падао на с^це Ј^енино и осијавао га, остале зраке идолје чувао за себе. Он јој је узњмао све — а давао тек неки део. У његовој љубави није било оне бојазни, која излази из поштовања, и нпје било онога што љубљеној жени говори: „На коленима сам пред тобом!“ Али они обоје нису то још разумели. XVII — Не греба нп да те питам: јеси ли срећан. С таквом женом као што је твоја не може се бити несрећним — рекао .је Бигјел, кад се Полањецки вратио у Варшаву! — Да — одговори Полањецки. — Марина .је тако ваљана жена, да је тешко наћи боље. После се обрати г-ђи Бигјеловој па рече: — Добро нам је обома, а не може ни бити друкчије. Сећате ли се, госпо, наших пређашњих разговора о женидби и љубави ? Сећате ли се како сам се бојао да не наиђем на жену, која би хтела да собом заклони мужу цео свет, да све његове мисли собом попуни, све његове осећаје, да му буде једини циљ животу? Сећате ли се како сам доказивао и вама и г-ђи Емилији: да љубав према жени и не сме и не може да буде човеку све и сва, и да сем жене човек на овом свету има и својих послова? — Сећам се, али се сећам и то да сам ја говорила како мени домаћи послови ама баш ни мало не сметају да волим своју децу. — Јер ја знам, или ми бар изгледа да те ствари нису као чинпје, па кад их неколико метнем на сто, за друге нема места. — Право вели моја жена — рече Бигјел. — Ја сам опет опазио да се људи често вара.ју кад у то уносе физичне осећаје или идеје. Кад је о њима реч нема ту места говорити о меету.... На то Полањецки весело повика: — Ћути, ти си у јарму! — А кад је мени тако добро! — рече Бигјел паметно. А сем тога и ти ћеш скоро бпти.