Дело

ПОРОДНЦА ПОЛ ХН.КЦКИХ нн-.з — 'Завиловскн, будући деловођа наше радње. -- Ко ,је тај Завиловски? Оиај, ти га већ знаш, песник. —* Зар с Парнаса па у контоар? Зар може? — .Па, не сећам се ко је казао: да наше друштво своје ђевд^албе људе држи на дијети. Красан је то човек, кажем ти, али стиховима се не може зарадити за хлеб. Знаш да је наш Цисковски отншао у друштво за обезбеђење, место празно, и јавио се Завиловски. Ја сам се мало снебивао, али ми .је он рекао да је то његов хлеб, а после ће моћи да ради. Уз то ми се и допао, јер је одмах признао да пише на три језика, али ни једним не говорп добро, а после и то да нема нн појма о трговачкој кореспонденцији. — Којепгга, то ће научити за недељу дана — одговори Полањецки. Само да ли ће он ту остатп дуже, и да ли ће му иосао пријати... Песник је то! — Онда ћемо један другом збогом! Али кад се сам јавио, волео сам дати места њему, него кому другому. Кроз три дана биће на послу. Међутим сам му издао напред месечну плату, јер му је потребно. — Ваљда је био неодевен. — Изгледа. Има ту стари Завиловски што има кћер, богат је веома. Питао сам овога нашег да нису род. Рече да нису, а при том поцрвене, те држпм да морају бити. Како ти је то код нас! Нигде нема равнотеже. Једни се одричу сродства што им је рођак сиромах, а други што је богат. А све то из иуке и уображене гордости. У осталом он ће ти се допасти. Мојој се женп допао. — Ко се допао твојој женп — запита г-ђа Бигјелова улазећи. — Завиловски. — А то зато што сам читала његове дивне стихове „На прагу“. Уз то још Завиловски изгледа као да нешто крије пред људима. \ — Тајио је невољу, а и она њега. — Не, он ми изгледа као да је доживео какву љуту обману. —- Видиш ти романтичара! Већ ми је говорила да је тај много пропатио п наљутила се кад сам рекао да .је можда патио у детињству од глиста пли од краста. За њу то није доста поетично.