Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ О < — Вараш се! Заљуби се на ћеш наћи нечега сасвим но* вога у*том. — Драги мој, није питање у том што се ја још нисам заљубио/него у том што нисам већ. Ја сам тог Сфинкса одавно већ из песка ископао и он за мене није виша загонетан. ~-*ћ- 'Дхени се, бре Букацки. — Не могу. Сувише су ми слабе очи и стомак. — А што ти то смета? — На ето видиш: жена је као карта од хартије. С једне јој стране пише анђео, с друге ђаво, хартија пропушта, писмена се мешају, и на тај се начин направи нешто што нити ја умем прочитати, нити могу поцепати. — Па ти ћеш онда цео век провести у досеткама! — Умрећу онако исто као и ти који се жениш. Нама се чини да ми мислимо о смрти, али она више о нама мисли. У том се Марина врати с оцем, који загрли Полањецкога па му рече: — Марина ми каза да ћете по венчању у Италију. — Ако она пристане. — Она не само да пристаје — одговори Марина — него просто не зна шта радн од радости и долази јој да окупи скакати по соби, као да јој је десет година. На то пан Плавицки рече: — Ако благослов самотна старца може што да вам буде од користи на далеку путу, онда вас благосиљам. Он подиже очи и руке горе, чиме се Букацки неисказано позабави, али Марина свуче на ниже подигнуту руку Плавицкову, пољуби је па рече смејући се: — Татице, биће времена, мп ћемо тамо тек пошто прође нешто времена по свадби. — Па да — рече . Букацки — има ту да се узму билети, даду ствари да се мере, па се иде, ништа више. На то се Плавицки окрете младому цннику н одговори му потпуно срдито: — Бар сте већ до тога дотерали да благослов самотна старца и оца сматрате за нешто излишно. Али Букацки уместо одговора загрли пана Плавицкога, по средини, пољуби га и рече: — А би ли „самотни старац“ поиграо мало пнкета да би ово двоје шашавих могли на тенане да се налажу.