Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 65 миком стаде показивати бројање новаца н поче говорнти о БигјелвЈШма. Т^ва би Деца хтела да буду на свадби н весељу, а отац и ^матп решили да узму само двоје старијих, нашто се дигне негд деце плач и мољакање, које госпођа Бнгјелова заврши телершм укором. ' 'Полањецки је веома волео децу, те се на ту причу намргодн и рече: — Јаћу Бигјеловим направити вашар. Јесу ли онн већпошли? — Били су готови да иођу. — Добро да отрчим ја до њих, кад будем пошао Плавицковима, да покуппм сву децу н одведем их пред г-ђу Бигјелову п милу невесту. Абдулскн изјави сумњу да ће он то учинити, али онога то још више утврди у намери. II тако седну у кола, па хајд, за децу. Учитељица дечија знала је како Полањецки стоји према Бигјеловнма, те се нпје смела противити и тако, после пола часа на силно запрепашћење госпође Бнгјелове, уђе код Плавицких на челу целе поворке Бнгјелчића, одевених у свакодневно одело, са искривљеним колирима, са косом недотераном, а на лнцу им се огледала пола срећа пола страх. Он притрча Марини, пољуби је у руке већ одевене у беле рукавнце, па рече: — Хтели сте ми деци да учините на жао. Рецпте, госпођо, да сам добро учинио. Марини би особито пријатан такав доказ о његову добру срцу, те се обрадова деци свим срцем, а још и због тога што су њени нови гости сматрали њеног младожењу за нешто највеће што може бити, и што је г-ђа Бпгјелова поправљајући журно деци колире, непрестано говорила: — Шта ћеш тн с њим, кад је обешењак! И сам је пан Плавицки био донекле истога мњења. Али се Полањецкн и Марина за малочас забављаху једно с другим тако одлучно, да им је све измакло очима. Обома је срце било нешто узнемирено. Он је гледао у њу потпуно задпвљен. Сва одевена у бело од пете до перчина, са зеленим венцем на глави и са дугим велом, учинила му се друкчија, него обично. Бпло је у њој нечега необично свечаног и баш као у Литке, кад је умрла. Али до душе Полањецки није направио то упоређење, па ипак је осетио: да у том тренутку та бела Марина, ако му није била нешто даљом, ипак га впше спутавала од оне јучеДело књ. 29. 5