Дело

Д Е Л 0 66 рање, која је била одевена у свакодневно одело. Учинила му се прп том ружнијом, него обично, јер свадбенн венац ретко којој девојцп да пристаје уз лице, а сем тога од узнемирености п узбуђења зацрвенило јој се било лице, које јој према оној белој одећи нзгледаше још црвеније, него што је било у ствари. Али чудновата ствар! То баш гану Полањецкога. У његову срцу, које је по ирнроди било добро, пробуди се неко осећање налик на саосећање и сажаљење. Појмио је да у те Марнне мора да срце бије као у какве птичпце, и ноче је умириватн, иоче јој говоритп тако благим речима, да се и сам зачудио откуда му пх се набра толика количина, и откуда му тако лако долазе. Алп је тому била Марина узрок. По њој се могло знати да му се она предаје истина са узнемиреним срцем, али у исто време и с поуздањем да му"иредаје и срце и душу и цео живот свој, и то не само за добре него и за тешке часе у животу, и до краја тога жпвота, а у том погледу нн трунка сумње није се дизала у души Полањецкога, и од те поузданости он дође некако н лепши и осетљивији и разговорнпји, него штојеииаче био. Прп крају држаху се за руке п ниљаху једно другом у очп не само с пуно љубави, него с највише пријатељства и поуздања за будућност. Обоје су осећали узајамно поверење. -Још неколико тренутака, па ће та будућност отпочетп. Али се сада мисли обоје њих почеше све јасније показивати, н тај унутарњи немир, којега се нису могли ослободнти, сад је све јаче уступао назад, п у колико је био обред црквенн ближи, мењао се у озбиљну прибраност. Мисли Полањецкове нису се разлетале као врапци, остало му само још као иеко чуђење: како он при свем своме скептицизму нпак тако дубоко осећа чак н замашај верског акта, којн има да се изврши. У самој ствари он нпје био скентик. У његовој је души тињала чежња за верским осећајима, а што им се није вратпо, једино је стога што се бпо потпуно одвнкао и због отежалостп духа. Скептнцизам једва ако се врзао ио површпни његовог ума, као што ветар таласа воду по површини, а дубина остаје мнрна. Он се одвикао од форама, али ће то већ све удеситп будућност н Марппа, алп п сад већ овај обред му се учини тако досежним и озбиљннм, да је готов бпо нрпћн му ногнуте главе. Али ире тога ваљало ,је извршитп другп обред, који је сам по себн такође свечан, али ,је падао Полањецком доста непријатно. Пал.ало је клекнутп иред паном Плавнцким, којега