Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 67 * је*Прлашецки сматрао аа будалу, примпти од њега благослов и Дздржати беседу, за коју као што се зна није с раскида био. АтцГје он још пре рекао сам себи: „Кад већ хоћу да се женим, то морам да прођем кроз све што венчање тражи, н то без гриа како ће тада да изгледа онај мајмун Букацки, нн мало ми ннје до тога стало!“ Услед тога он с потпуном готовошћу клекну с Марином пред пана Плавицког и саслуша његов благослов, готову беседу, која није била дуга. Плавицкн је н сам био узбуђен: глас му је дрхтао, а тако исто и руке и једва је успео да изговори нешто налнк на преклињање: да Полањецшт не забрањује Марини доцније да му дође на гроб и да се помоли за покој његове душе, да му гроб не обујми потпуно трава. Ну свечаност овога часа помутп унеколико Јозијо Бигјел, који внде на једној страни сузе у Плавицкога а на другој опет Полањецкога и Марпну на коленима, што је у Бигјелову дому била не само казна, него често пута и увод у још опорија педагошка срества, те даде израза својему саосећању и страху тиме, што очи затвори а уста отвори и удари у тако гласан плач, како је само он то могао. А кад и остала његова дружина пође својски за његовим прпмером, и кад се сви почеше кретатп, присне час поласку за цркву, те трава на гробу пана Плавицкога није могла изазвати надлежна утиска. Кад Полањецки седе у кола између Абдулскога и Букацкога одговарао је на њнхова питања тек с пола речи, није се мешао у њихов разговор, а уместо тога разговарао је сам са собом. Мислио. је о том: како ће за минут два да се изврши оно о чем је он сањао неколико месеци, и чему је све до Литкине смрти тежио свом душом. Ту га последњи пут сиопаде осећање да нма разлнке међу недавно минулом прошлошћу н садашњошћу. Па ипак је било разлике. Пре је жудио н тежио, сад је само хтео и пристајао. Мисао га је та ухватила као мраз, јер му сену кроз главу, да може бити у њему самом недостатка тих основа, на којнма ваља зидати. Али је то био човек који за кратко време задржава своју узнемиреност, а у даном тренутку у стању је био да је растера на четпри стране света. Он је сам себи говорио: „Напред, ннје време сад да се мисли о том, а после стварност ретко одговара замислима.“ После му још једном прође кроз главу оно што му је Букацки говорно: „Није доста само узети, него ваља и дати“, али помисли да ће то бити пређење тако танког конца, као да га готово и нема,