Дело

68 Д Е Л 0 п да живот ваља схваћатп куд и камо простије, он није обавеза да човек ирпстане на напред постављене теорије. Поновио је што је и иначе чешће говорио: „Женим се, на квит!“ А после га опет спопаде стварност, оно што је ту, и у главп му .је била само Марнна, црква и венчање. Марина се међутим тихо молила Богу да јој помогне да она усрећи мужа; молила га је да и њој да мало среће, за што је у осталом бнла уверена да ће јој то нзмолити н њена упокојена мати. После су обоје прошли између два реда званица н радознала света видећн једва као кроз маглу: у даљини свеће које су светлуцале иред олтаром, п с десна и с лева позната п непозната лица. Обоје су јаспо спазили лице г-ђе Емилије у белом убрадачу, какве носе милосрдне сестре, и њене очи које су у исто време биле зажарене и залпвене сузама Обоје се сетпше Литке ц дође им иа ум да их то она сама приводи олтару У тренутку се нађоше на коленима пред свештеннком, а впше њнх су били пламичци од свећа, блесак од позлате и света лпца иа престоно.ј икони. Отпоче се церомонпја. Почеше понавл>атн за свештеннком обичне нсказе заклетве за венчање, и Полањецкога, којп је држао Марину за руку, наједаред спопаде такво узбуђење, каквому се није надао п какво ннје осетио од оног времена, кад га је матп водила на првп причест. Он осетн да то није само обични правни обичај, на осиову којега човек тражи сво.је нраво на жену, него да у том држању за руку, у тој заклетви има неке тајие, неке моћп ванземаљске, да просто пма Бога, пред ко.јпм се душа клања, а срце дрхтп. Обома су звонпле у ушпма у сред оне тишпне речи: „(Јиос! 0еп8 јипхП, ћото поп сИбјип^Л,"1 — а у Полањецкому се слагало осећање: да та Марина, коју он узпма, постаје његово и тело п крв п срећа његове душе, и да је он њој то исто. У том са хора грмну „Уеш Сгеа1ог“, п неколико тренутака доцнпје Полањецки изиђоше из цркве. У иовратку обгрлише Марину руке госпође Емилије: „Нек’ вас Бог благословп!“—и кад онн одоше кућп да дочекају госте, она оде на гроб.ве да каже Лпткн новост: да се „госиодин Сташа“ венчао данас с Марнном. 1 Јсжс сочета Госпол, человјек да пе разлучает.