Дело

ПОГОДНЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ 69 XI 4 * , Две неде.:пе доцније, у Млецима, вратар у хотелу Бауера \даде Полањецкому писмо са штемплом из Варшаве. То.јебило у^Тренутку кад су и он и жена седали у гондолу да оду до Санта Марија дела Салуте, у којој ће се цркви тога дана одрпарастос Марининој матери, као на дан њене смрти. Полањецки се није надао ничему важному из Варшаве, мету писмо у пазух и упита жену: — Да ли није ово сувшне рано за цркву? — Јесте; читавих пола часа. — Онда можда ћеш пристати да се прошетамо мало по Риалту. Марина је већ била готова за то. Како дотле нш:ада није ишла на страну била је непрестано очаравана, и све што бп вндела чинило јој се каоу сну. Често, кад би је осећајп стали гушити бацала бн се мужу о врат, баш као да је он створно Млетке, и као да њему нарочито ваља захвалитп што су Млетци тако лепи; често је такође говорила: — Гледам, видим и све ми се чини неверица! Стигоше већ на Риалто. Света је било још мало, јер је било рано, вода као да дрема, дан тих, свечан, али не много сунчан, био .је онакав дан у који је Канале Гранде, при свој својој лепоти, мнран као гробље. Палате изгледају пусте н заборављене а у непомичним њиховим сликама у водп — као неко дубоко туговање мртвих ствари. Човек гледа у њих ћутећи и некако бојажљиво да не бп речима нарушио општу тишину. Тако је то гледала Марнна. Али Полањецки је био мање осетљив, сетио се да у пазуху има писмо, извади га, поче га читати, а кроз минут рече: — Гле! II Машко се венчао. Три дана после нас. Марина као да се тргла пза сна запита трепћући очима: — Шта велиш? — Рекох, да се Машко већ венчао. Она навали своју главу на његово раме гледаше му у очи, па одговорн: — Шта се мене тиче за Машка; ја имам мојега Сташу. Полањецкн се насмеши као човек који милостиво допушта да га воле, али се тому не чуди, затим пољуби жену у чело