Дело

70 Д Е Л 0 с врло мало пажње, кад га пнсмо стаде заниматп, те наставп с читањем. Наједаред се трже као да га је нешто печило: — 0, па то је права катастрофа! — Шта је бпло? — Госпођа Краславска има девет тисућа рубаља доживотног пздржавања, које јој је преписао стриц. Више ни гроша. — Па н то је доста. Доста? Слушај само шта пише Машко. „Према тому моје банкротство је свршена ствар а оглас да нисам у стању плаћати својим повериоцнма самоје гштање најкраћега временаТ Преварплп се обоје, разумеш ли? Он је рачунао да она нешто нма, а она рачунала да он има. — Али имају бар од чега да живе. — Пмају они од чега да живе, али Машко нема чиме да платп дугове, а то се номало тиче и нас: мене, тебе и твојега оца... Све нам може пропасти. Марина се узнемири прилично, те рече: Сташо, можда ће бпти потребпо да се тп тамо нађеш, да се вратимо. Како ће то бити удар за тату! Писаћу одмах Бигјелу да ме застуна и да учини што се може... Немој опет ти за то да се јако бринеш, дете моје. У мене има парче хлеба за нас обоје, а и за твојега оца. Марина му обисну о врат: — Добри мој!... С таквим као што си тп ничега се не бојпм. А уз то ту још има помоћи... Ако Машко где отвори себи кредит псплатиће све. Може наћи и купце за Кремјењ. Али! Ппше ми да питам Букацкога: да ли хоће да купи Кремјењ, п још да га наговарам. Оп вечерас нде у Рим н позвао сам га на вечеру... Питаћу га. Он има новаца и имао бн шта радптп с њима. Радознао сам како ће поћи живот Машковима. На крају писма мп каже: „Жени сам показао стање мојих нослова, она се држала прплнчно резервисано, али њена мати, ван себе је од љутине“. Уз то додаје да се у последње време иросто заљубио у своју жену п да би била за њега највећа несрећа, кад би се раставили. Та ме лприка мало интересује, алп сам ипак радознао како ће се то све свршити. Неће она њега напустптп — рече Марина. Не знам, н сам са.м мислио у своје време да неће, алн нма.м во.ље да се нренирем. Хоћеш да се кладимо?