Дело

мноли УЛОМЦП ИСПОВИЈЕСТН 19 Ко је прије? Је ли човјек прије, или онај, или оно по чему он поста човјеком?... Може лн ткогод видјети ону силу кроз коју би саздан свијет? Не може, што се силе не виде него у њиховијем дјелима. Она велика сила (сила над силама, стварајућа сила) прије је свега, и све је у њој. Можемо мислити и говорити о њој гледајући јрј д.јела, али не њу. У Писму нам говори: — „Нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив“. У тијелу дух не може вндјети Бога, јер он није предмет смисли док дух овдје стење под тјелеснијем јармом. „Нидјећеш ме с леђа, а лице моје не можеш видјети“. Овдје се све види с леђа; нпшта се непосредно не впди. Некн ми говоре: „Дедер докажи да има Бог, и ми ћемо га вјероватн!...“ Безумници, хоће да им јаукажем Бога. Моле свјетлицу да им укаже сунце. Кад им свод небескн, кад земља н море не могу им својијем чудесима доказати да има Бог, н да његова Мудрост све умјерено п складно ствара, како бп им ово моја слаба ријеч могла доказати? Ко не види Бога у створењу, ко га не чује у себп, неће га впдјети ни ио мојој, нн по ннчијој рпјечн. II некн апостол хтијаше видјети Бога, и за то замоли Христа говорећи му: — „Господе, покажи нам оца, и биће нам доста“. Он по дјелпма вјечне љубави, која је својијем очима виђао, ннје се умио памећу и срцем подигнутн до ње впра, него је желио, хотио њу у лнце видјети. Не бјеше му досташно осјећати топлину да се увјери да је ватра близу, него је хтио впдјети ватру и ње се дотицати. Менн је доста видјети пољски цвнјет, доста ми је чути врабчев жубер да се својега оца небеекога опоменем и да утажим јадно своје срце.