Дело

402 Д Е Л 0 Не — одговорн смешећи се и љубећн јој руке — али бих волео да је кћи. А ја сам слушала од госпође Бпгјелке да људн обично воле да буде спн. — А ја сам такав човек, који воли да буде кћи. Али њене мисли нису увек биле тако веселе. Каткад би јој пало на памет да може и умрети, јер је знала да се то догађа н топло се молила Богу да то не буде. Прво, она се смрти бојала, а друго ннје јој било до одласка, макар то било и на небо баш тада кад је у изгледу било толико милости, а најзад је замншљала да би је Стах силно жалпо. И на ту помисао тако би се разнежила над њим, као да је он један од оних које треба највише жалити од свих несрећних људи на свету. Зато нпкад ннје с њим говорила о том, ма да јој се чинило да и он сам избегава каткад такав разговор. Но она се савршено варала. Докторка, која је сваки дан обнлазила Марину убеђивала је сваки пут и њу и Полањецкога да све иде својим најбољим током, због чега њему ннје нн на ум падато да она може умрети. Новод за његово неспокојство било је друго нешто, чега се Марина ннкад не би сетила, а што сам Полањецки нцје смео отворено да пзрече. Од неког времена почело му се нешто кварити у његовим унутарњнм рачунима, са којнх је био тако поносит н који су му давала много задовољства са самим собом. Пре само неку недељу још држао је: е су његове теорије о животу зграда састављена од великих брвапа, а на темељу од камена љутца. Он се у себи поносио том зградом, а полако се узноспо сам над онима, којн нису умели справити себн такво што. Укратко да речемо: сматрао је себе за најбољега мајстора у познавању живота. Држао је и то: да је та зграда готова од крова до темеља, н да му се само ваља уселити, наместити и отпочпнутп! Заборавио је био да .је душа л^удска као птица: кад се попне докле хоће високо не само да јој се тада не може да отночине, него јој још внше ваља крилнма махати, да се на тој впсини одржи, иначе ће је нрво искушење свући к земљи. У колико је то искушење било горче у толико се више једио што ће му моратн подлећи. Нискн предметн н пуста жудња! Ннје могао датн рачуна откуда онп. А и поред свега тога зидови његове зграде стали с.у пуцати. Полањецкн је био у опште узев иобожан човек, н то из убеђења, али је био пот-