Дело

426 Д Е Л 0 стојна профанација не само њега већ и чптаве српске књпжевности". ..Мала Би6лиотека‘‘. — Добпли смо 74.. 75.. 76. п 77. св. обе бпблпотеке за ову годпну. У 74. св. оштампане су нрпче Марка Цара: С бојног п п љубавног поља: у 75. св. прпповијетке Луке Грђића — Бјелокосића: Моје цртнце: а у 76. п 77. св. скпце пз Анатомпје од И. Е. Порицког: Налпчје живота, које је с немачког превео Г. П. Ивезпћ. Уза сваку свеску „Мале Библнотеке* пзашла је н по једна свешчица мостарског „Пријеглед“-а са разном лптерарном садржпном. Рад о српском законодавству. — Под насловом: „НепсМ ићег гће 6е8е{г§ећипд бегћЈепз Јп беп Јаћгеп 1899., 1900. иш! 1901.“, одштампан је пз VI п VII свеске годишњака Берлпнског Друштва за Упоредно Законодавсгво (Јаћгћисћ Јег 1п1егпаПопа1еп УегеЈпЈ^ипц Гиг лег^1е1сћепс1е Кесћ(8\\т.збепзсћаН ип(1 Уо1кзмчг1:зсћаПз1ећге“) рад члана тога друштва г. Жив. М. Перпћа, редовног професора В. Школе, о српском законодавству у поменутим годинама. Из овога извештаја впди се, да је у законодавној сесији за годпну 1899. донесено тридесет н два, за г. 1900. трппаест, а за год. 1901. двадесет и осам разнпх закона, дакле свега за те трп годипе седамдесет и трп закона. Г. Перић се у својнм објашњењима појединих закопа задржао нарочито код закона пз области судске надлежностп (закона о грађан. суд. поступку, кривичног законика, закон о крпвичном судском ноступку и закон о штамни), а за тим код закона политичких и администратпвнпх (закона о ванредпом стању н преком суду од 28. јуна 1899. год.; зак. о судпјама: зак. о пзборима народ. иредставништва за скуцштнну и сенат: зак. о Државном Савету и његову устројству; закон о општипама итд.). У почетку рада има .један увод, у коме се објашњава разлпка, која у погледу њпхове слободоумности постоји пзмеђу закона пз сеси.је за годпну 1899. (режим од 11. окт. 1897.) н овога из сесије за годпне 1900. и 1901. (режим споразума). Том ирилнком г. Перић се дотиче и политичких догађаја. кош су следовали напуштању полптичког споразума. 0 религијама. — Из извештаја ужичке гпмпазпје за 1903.—4. годину одштампао је засебно Радомпр М. Плић свој скромнп рад: „О религијама“. Све релпгпје он је поделио у трн религијска система. 1.) незнабожачке, 2.) индијске п псточно-азијске религије и 3.) једнобожачке религије. 0 свпма њпма он говори врло мало, управо лекспконски, не упуштајући се у какву дубљу, научну анализу овпх врло важних друштвеннх проблема. У немачком преводу. — Лепа слика младога српског ириповедача Петра Кочпћа, која је нзашла у првој књнзи његове збирке: „С планпне п иснод планине" — „Гроб слатке душе“ преведена је на пемачки п штампана у берлинском часопису БЈе 7.икипН под иасловом: „Паб Огаћ 4ег Иећеп 8ее1е“. Преводплац је КоЈа КоЈа. Вопросв! нервно - пснхическои медицинв1. — У Кпјеву, под уредништвом универзптетског професора И. А. Сикорскаго, изашао је IX том више именованог часоппса (за април, мај и јуни), који се бави питањима из областнпсихиатрије, первнепатологи.је,физиолошке психологије, нервно-исихолошке хигијене, наукео васпитању итд. На првом је месту чланак од самога уредника (Сикорскаго): Харак-