Дело

Б Е Л Е Ш К Е 427 теристика черноА, желтоИибелои раст> вт> свизи св вопросами Русско-Нпон ско Д воП Н 1,1. После тога долази завршетак велике студије. Д-ра П. В. Петровскаго: Кђ физ10логЈп шитовидноП жвлезвг. На трећем .је месту студија Д-ра мед. И. И. Иванова: Кв симнтоматолог1п п патологическоП анатом 1 и а.\потрофическаго бокового с к л е р о з а. Сибирија — Америна будућности. Од почекта руско-јапанског рата почеле су — готово као печурке — пзлазптп на Западу најразличније (и по вредности и по садржпни) књиге и брошуре, у којпма се говорп о руским покрајинама у Азији, Манџурпји, Кореји. Јапану. Китају итд. Без сумње да се из тога великога броја тих п таквих књига може пзабрати један мали део, који нечему, у пстинп, вреди. Према делу Енглеза Јоћп Гоб1ег Ргазег-а: 'Гће кеа1 8јђег1а израдио је Бг. А. 01етег п штампао пре кратког времена у Штутгарту. књижицу знатпије вредност: ЗПнГ1вп — (1аз Атег1ка Јег ХикипН у нздању Коћег1-а 1дћ/.-а). У овој се књпжици говори: о сибирској железнпци, о народима у Сибиријп, о спбнрскнм насељима и привреди, пндустрпји, трговинп и грађевпнарству, о сибпрскпм тамницама п градовпма. За тпм баца један кратак поглед на Манцурпју и њен значај. На основу огромнога прпродног богаства овог читавог дела света. што се зове Сибирија, ппсац изводп да ће опа (Сибнрија) бптп Амернка будућн остн кад се промепи друштвено уређење у њој и у Руспји. п'е Каг$1ћу(Јгодгарћје. ЗНкћеп аив \Уеб1ћ08шеп \оп Бг. А1[ге<1 ОпикЈ. Бејр21§ 1093. — У „НеојЈгарШбсће Аћћаис11ип§еп“ 1)-га Албрехта Пенка, професора на бечком уннверзитету штампана је горња расправа. Ог. Грунд .је млад човек, пама је иознат радп својих истраживања глацнјалнпх трагова на неким херцеговачкнм и босанским планпнама. Нарочито је познат ради своје хппотезе, по којој су босапско-херцеговачке планпне аналого са Алпима пмале четпри глацијалне периоде. Та је хипотеза оборена радовпма г. проф. 1)г. Цвијића п г. Петра Јанковића. Ову расправу нисмо још целу прочптали. али нзгледа да Грунд хоће да теорпју о постанку карснпх поља сведе на тектонске процесе. Гледаћемо да о овој расправп проговоримо опшпрнпје. ЧИТУ/ВА у Сима Аукин Лазић. — Овај месец као да нас је осудпо. Изгубисмо Змаја, на за њпм ето оде п Сима Лукин Лазић, човек за којим, као јавнпм радником, мора сваки Србпн зажалити. Његов илоднп рад пстакао га је на врло впдно место међу Србима у Војводпни и они га нарочито оплакују. Његов је рад махом патриотске тенденције. Његова Кратка повес н п ц а С р б а. С р б и у д а в н и н п. С рбин од Србпна п збирка песама Дивљп човек књнге су које ће маса вазда радо чптати и одлпчно разумети. Његов главни рад састојао се у уређнвању сатпричкнх лпстова Бпча н Врача иогађача. у којнма је својом оштром сатнром шпбао све што је ружно. непрпкладно п неваљало у Српству. Својнм радом заслужио је ирнзнање сваког честитог човека, који волн свој народ а нарочпто пас Срба. н ми му са дубоким уздахом довнкујемо: Бог да те простп! Аиди$1е Меи1етап$. — Прошле године цреминуо је у Парнзу Огнст Мелманс, бпвши генералнп консул н секретар легацпје, осповалац н дп-