Дело

Д Е Л 0 42У ректор листова МопНеиг Је:> Соп*и1а(* н Кехие (Пр1отаицие, од којпх овај последњи п данас излази у Парпзу под уреднпштвом иокојпнковог спна. По ро1)ењу Г)елгпЈанац, после завршенпх студија прешао је у Француску (1870). где је отпочео своју каријеру у дипломатској етруци. Пробавио је кратко време и на НетињЈ, у својству генералнога конзула Француске, а бпо .је у релацијама са дппломатама и виђеним особама пз политичкога света у готово свпма културнпм државама на зем,ђп. У своме листу Нехие ЈЈр1отаПцие. он .је многпм државама н народпма учпппо лепнх услуга, отварајућп ступце свога врло распростраЈвеног лпста многим внђенијпм лпчностпма н представницпма тпх народа. којп су ту заступалп и бранплп интересе. мпшљења н асппрације дотпчних држава у разнпм прилпкама. У томе погледу н мп Србп не би се могли на њ потужитн. У свакој свесцн његова нанред поменута листа. доноспо је на уводноме месту портрет ко.је пстакпутије п актуалне светске личностп са њеном биографијом. Доцнпје је све то покунпо. средио п пздао у нарочитом делу: СћеБ »Г Кш*, МјпМгев е1 1Лр1ота1е* (Рагј<. Оети. 1889.. 2 књ.), које чпнп .један од најннтересантнијнх бпографскнх музеја. Бпо .је члан многнх научнпх друштава н Академпја и учествивао је па многим међународним конгресима. а био ,је обасут декорацпјама готово већине светскпх владалаца, међу којима се налазе н одлнковања српскпх владалаца, краљевпне Србпје н кнежевине Црне Горе. 0 срискоме пароду нпсао ,је у три маха: први пут у спису Е1и(1ев 1т(ог1циев е! вГаЦжтциеб аи ројп! <1е лие с!и сопппегсе е! <1е Пп<1и*1пе ће1§е (ВгихеНен. 1877), где у десет кратких алп концпзнпх одел.ака говорн о полптпчкој нсторпјп Србпје. о њеним државннм установама. нрпродноме богаству земље п разнпм народпим особпнама. о срп. нар. поезији. итд. Године 1897. штампао је у Паризу једну снмпатпчну књпжпцу с натписом: Ке Мотепе^го, која је бпла врло лепо нрпм.љена на Цетпњу, и у којој је донео. поред .једне Сундечпћеве песме у преводу своје супруге, п неколпко пашпх народнпх песама. Године 1900. пустпо ,је у <-вет носледњу публлкацију о српскоме народу, коју је морао пнспприсати некн Калајев агент у Иарпзу, поводом носледње светске пзложбе. Натппс је кн.пзи: А Ггахег* 1е> Ва1кап>: Вонне—Нег/.е§о\лпе (на 8-нп, стр. 78), у којој је, у десетак оде.вака. изнео кратку пстори.ју ових српскпх покрајнна од најстарпјих времена до данас, данашњу управу аустрпјску у тпм земљама н њену актпвност на подпзању пароднога благостања. економске п културне прилпке парода. пародне песме п легенде, итд. Н писац, ма дајехтео показати да је прнјатељ српскога народа. пи.је могао сакрити да верује п у рекламе п иразне хвале многобројнпх плаћеннх агената аустријске управе у овим двема окуппранпм српскпм покрајипама. Бог да га простн и помилује! Власнш, и урсдник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. Г>р. 17.). Доситнјс* Обрадовнћ — Штамнарија Аце М. Станојевнћа (Маћсдочска улнца бр. 40)