Дело

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГЛНИЗАЦИЈЛ 209 п окодности захтевају, већ оно п оиоме, што јој мог.у да пруже људн, КОЈ1ГИ самп.не знају на што је што и шта би поименце хтегпг. Распоредн, програми, евакојаки нропнси н свемогући упути," којп се од тих људн ппшу и сачпњавају, то су махом којекашЈе компилације рђаво п невешто изабраних одредаба ндн-етТредељења из туђнх теорп.јскпх спнса и инструкција. Од ирвога погледа на те галиматијасе, познаје се да је то продукт умовања канцеларпјскнх теоретичара, који, преиспуњени претензнјама на списатељство и тежњама на оригпналност, не умеју да разлпкују оно што се желп од онога што се може, и оно што безусловно треба од онога што често и не треба. Ту нема нпчега што би било изведено из пскуства нлп опита, нити се ту подешавало што према потребама, које може да има и условима, прн којима жнви српска војска: ту се наилазн „само на целу серију разних незрелих н несмишљеннх рецепата. преко којих као да се хоће, да се жнвот у војсци, прилике и сама мисао подведу под неке прописе, н да нз њих, тих мргвнх проппса, пронстичу“. У њпма нема савета ни поуке што и како да се радн у овим или онпм приликама, него тн прописи и та правила стварају саме прилнке н заповедајући хоће да нх утис-ну у живот. Укратко, за свашта, и за крупно и за ситно, п за важно н за мало важно, само правпла, прописи и шаблони, н без њих кретања нема. Код већнне војених старешнна, као н код једнога дсла грађанске пнтелигенци.је. чу.је се често и у свакој, за њпх повољној прилици, да све неуредности и све што у војсци храмље, проистиче од оскудног буџета и да за то пада грех на народне скупштине, које руковођене увек интересима опанака и партијских прохтева, тобож намерно сметају напретку војске и с планом иду на то, да од ње створе рушевину, како би после лакше достпглн свој циљ. Не треба ни говорптн да су ова нрпчања несвесне денунцијацпје и пакосни нспадн сувишног егоизма. Да себе оправдају они су готовн на све. Тим путем онп мисле и да себе одбране н да поразе свакога ко није са њима или .је против њих. Тако је и њима крив мали буџет и крива пм је народна скупштина и народ, што њихов производ нпје бољи нитп онакав као што би требало да је. Но, допустимо баш, да је народна скупштпна и крива, а њен злонамернп цпцијашлук узрок, што је војска гола, боса и Дело, књ. 32. 1-Ј