Дело

Д Е Л 0 210 одрпана, што логорује и бпвуакује под отвореним небом, п што трпи сваке друге оскудпце, којих има кад се пара нема; алп зашто као да је она крива зато, или да је она узрок томе, што српскп војннк, као што и онај Енглез вели, не уме као војник да се окреће и рукује пушком п сабљом, што се он бесмислено и па подсмех свету мутитра, што не уме да јаше коња п не уме да управља ни топовском запрегом ни топовским диоптром, што у војсцп ред, дисциплину и законитост замењују заплашивање, песница и самовоља, • и што, напослетку, и код војника и код њиховнх старешина одсуствују и здрав смисао и најелементарнији појмови из онога дела војничког знања, које се зове „тактичка спрема*. Није ли зар п глупо п нечасно мешати у то некомнетептну скупштину и товаритн на леђа народнпм посланпднма и опанку, који их је бирао, ту околност, што старешнне у војсци не изучавају и не познају дужности војеннх инструктора, те, према томе, и не умеју да васпитају своју војску и науче .је ратној вештнни онако, како би требало н како је то у другнм европскнм војскама!? На пољу тактичке образованости, постављене с планом и саобразно захтевима савремеиога стања војенога успеха, наша војска не сме нн да се покаже. То, што се впђа да се ради, то .је, просто на просто, једно бесмислено и аутоматично играње тактнке и једно потпуно ненронзводно траћење времена и људске снаге у подражавању најобичнијим тактнчким етикецијама, које, мада су п огрнуте формом некаквих правплских пропнса, не само немају нпкаквог смнсла и не воде ннкаквом оправданом циљу, него су у стању, да и оно мало здравих погледа, које природа даје човеку, уинште и нзопаче. Апсолутни успех у тактичној образованостн .једне, војске т. ј. степен њене тактичке спреме, може да ценн само стручан војннк, који је, норед теоријскнх такгичких знања, стекао потпуно и практично знање. Но, у колико је једна војска нанреднија или изостала од друге војске у тим знаи.има, може да цени сваки, којп има довољно ннтелигенцпје и способности да две једнородне појаве пли стварн упоређује. Ви, иа пр. нисте нн акробат нн музикаит на опет, упоређујућп кретања два акробата илн слушајући извођење какве компознције понаособ од два музиканта, умећете оценнти, који је од њих бол>и и вештпјн у једној истој вештиип. Предмет тактике не снада у ред нн апстрактних ни познтпвпих наука; он спада у ред искуства,