Дело

НЛША ВО.ЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 217 путем' неопходне поступностп и ио способности истакнутој на подјУ нрактичне делатности. Сем њих неколицине, који су разним утицајима или уклоњенп са војене арене или спречени да се њаг њу успењу, свп осталп нису имали потребних војеносл\^кб^вих услова. На те положаје, нарочпто од времена репрезентпвних додатака, постављашг су махом људи, којих се право на тај положај оснпвало једино на милости, која им се са нзвесне стране доказивала и на њиховом, благодарећи нашим војеним поретцима, брзом п лаком напредовању у чиновима. Правила и аксноме, које нам износе војени ауторитети као резултате искуства, не вреде много у српској војсци и не налазе у њој земљишта за примену. Српска војска од увек је имала старешинске типове, који нису налик на типове старешина у другнм војскама п од увек је имала своје, само њој својствене погледе на значај старешина н на услове, који их старешпнама чине. Општа способност и стручна војничка спрема изрођена у самој војсци, нпсу никад узимане у обзир и никада нккоме пнсу служиле као право п препорука на заузимање вишег Јсомандантског положаја. У осталом, такви се официри нису смели ни да впде, њима се није допуштало ни да се покажу као живи у интересу оних, који су као по неким наследним прерогативама, стално састављали свите извесних штабова београдских, ађутантуре и т. д., одакле су они иступали само онда, кад им је долазио ред да заузму положај днвизијара или друге које њему равне команде. По томе и већина дивизијара наших никад нису одговаралп свом позпву са војничког гледишта и у ннтересу војске. Ресултати на маневрама то нама узастопце иоказују. Звање дивизијара и вишег, њему равног старешпне у војсцп, као што смо већ казали, значило је и значн иолптичка подесност. Наше дивизијске области, по карактеру послова које обављају', и по карактеристици личности које их репрезентују, не изражавају собом неку строго војену систему, него нешто налик на турске вилајете и пашалуке са валијама и пашама на челу, од којих се не тражи да се баш много разумеју у војеним пословима струка, којима. управљају, већ који су ту за то, што треба да су ту као оружна власт н што та властугреба да је у рукама „својих“ људи.