Дело

ПУШКИН (НАСТАВАК) ПЕСМА ТРЕЋА Залуд се у сеицп тансте, За мирну сретну братпју Стихови! Ви се несакристе Од гневних, злобних очију. Већ бедни критик, на поругу Питање етавља с прекором, Што Русланову зовем другу Бајаги, на подсмех супругу Час девом а час књагињом? Но читаоче, ти внднш сам Проклете злобе бачен кам! На, ето, реци замерниче мој, Како да стресем прекор твој? Стидп се, бедни; нди збогом! Не тражим твоје мудростп; Свом душом ја сам невпн у том, Ћутпм у смерној скромности. Но ти ћеш појмптп, Климена, II поникнуће поглед твој, Ти, жртво досадног хнмена... Да, твојпх суза тајни рој Пада на стих мој, срцу, дојмљив! Руменнш, магли ока крас: