Дело

НЛ ВПГУ 5 А у оном лугу што је Где се плави Дунав иени, Двоје младих немо етоје 06'рванп, саломљенн... „Је л’ ти, мпли, срце верно, „Мој ћеш, је ли, вечно бити?...“ „Ох, љубим те неизмерно, „Без тебе ми дан не свити“!... Тако текла ноћ у тмпнп, е/ 7 А кад сунце грануло је. Хладној реци у дубннн Мртве нађе њих обоје. Сокољанин НА ВИРУ Над пољаном мирном ноћ се хвага бледа, У широком виру мјесец се огледа, А збјене у мраку повиле се врбе Те им сјенка трепти у дубокој води; Однекуд нз таме отиспут нечујно Без весла п пута лаки чунић броди II у њ двоје сједе. — Тамо преко врба Село је у магли и диму од кућа, А озго са брода пљушти санљив талас Ломећи се преко камења и нрућа... — Ко ли је у чуну?!... Ах, љубав је тајна!... Ал’ вир одат' неће, а ноћ слатка ћути... Њих не буни ина мисао п сумња, Растанак и туга и нејаснн пути; Не. Безбрижно броде са сновима златним II снаже се чежњом иосред ноћи глуве. II све с њима пјева: жубори врбљака II шум воде мирне и гранчице суве. —