Дело

ИОГОДПЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ 1 13 11>ему нцје бпла са свнм чиста савест, те је био љут на сама себе. Али му ннје било нп на крај памети да се њега тицало оно што је она говорила, љега и његових односа према г-ђи Машковој, сад му је од једном синуло у глави: кад би она што наслутила о том, њеи би мир био порушен једном за навек, па како није бно покварен човек то га баци у бојазан, би му жао. Нека ђаво носи то пграње; од сад ћу седети дома п гледати своја посла — рекао јој је. Он је то изговорно тако искрено, да њо.ј, ко.ја га је добро познавала, није могла доћп нн сенка сумње у то. Од тога осети да јој је много лакше, па му рече: — Кад си тн тако код мене, одма осећам мање да ми је тешко. Мало нре ми је било баш рђаво. Анета је седела до мене, али шта сам се ја ње могла тицати! Кад човеку ннје добро ваља да се уз њега нађе неко његов. Можда ћеш ме псоватн за то, јер је мало чудно што ја тако што зборим на носелу, код туђих људн и толико времена после свадбе, видим већ и сама да говорим неупутно, али ми ти заиста требаш, јер те силно волим. — II ја тебе волем, драга моја — одговори Полањецки, којп у тај мах осети да њој сад треба само милости, да би била мирна! У том и пљусак попусти, само је толико севало, да су окна непрестано била светла. Прн крају вечери Бигјел је био одсвирао Шоненов прелудијум па се дао у разговор са Линетом и оавиловским о музици н задржа се подуже на својој идејн говорећн: Онај покојник, Букацки, измислио је разне тнпове женске, а ја пмам онет своје музичне критернје. Пма женскиња, које воли музику свим срцем, а има их које .је воле само кожом ја бих се ових бојао. Четврт часа доцнпје престаде кратка летња непогода, потпуно се излепша време, п гостн се стадоше спремати дома. Само Завпловски оста последњн да бп могао рећп Линети: лаку ноћ! Чувајући Марину Полањецкн је наредио да коњи иду ногу пред ногу. А по њеној уморној глави ненрестано је прелетао њен муж у пгри са г-ђом Машковом, а у ушима јој још једнако звучале речи: „Ах како они обмањују, чак и најбољи!“ Дотле је Полањецки обгрлпо рукама и држао наслоњеиу уза се целим путем те најзад мало по мало поче и њен немир да се стишава. Хтела је пошто по то да му зада неко питаље, из којега би он могао да погоди чега се она бојн, па да .је умири. Али после Дело, кљ. 33. 8