Дело

ЈБСЕЊИМ ПУТНИЦИМА 147 Мени се чинп да оно чудие доносн гласе Дрхтаје прошлнх људи и плачап неки пој: II као посмртни корал звуци ме овп крећу, Душа ми стрепи болна — у гробљу ја сам сам Остављам хумке мртве у травп и многом цвећу: „Гробови, вечно мукли, мир вам и покој вам!...“ Загреб, 10/23. октобра 1904. Душан С. Ђукић ЈЕСЕЊИМ ПУТНИЦИМА Остављате свет, где мртвило већ влада, Одмећете тамо, где још живи мај, Ви путници драги, далекога мора За вама се краде многи уздисај... Многа душа болно за вама се креће, Да вам топлим срцем благослови пут Хоће лп вас икад да угледа више, Кад већ давно струне лист влажан п жут?... ...II моје вас око изморено гледа II за вама стиже врео уздах мој; Ах, туга се скупља на вредовне груди, Тешка као јесен, као маглен слој... Остављате поља, где мртвило влада, Где самотно сини киша по вас дан Вратите се сретно са палмова југа, Вратите му наду, тко је безнадан... Загреб. 14/27. септ. 1904. Душан С. Ђукић 10*