Дело

150 Д к Л 0 смом су, ваља да, хтјели да се отресу тешке чаме и дубоке, немиле слутње што нм је обузимала сву душу. Оба су лримљена у солдате, а оба су и ожењеиа, иема још ни неђељу дана, — ирошаита неко као жалећи их. — Људп моји, ђе лн ће им кости иструнути? Г>раћо моја н Србовп моји, ја сам нешто оиазио: кад се гођ овн добросретни солдатп иримају, увијек ће киша пасти! Е, да речемо што бп то могло битп по сриједи? — Е, мој сннко: н Богу драгом жао што нам дјеца туђину робују! С тешке неНравде и само небо илаче! — уздахну старн Чочорпка којп је десет годпиа за турског суда у Виднпу у заточењу лежао, н чија су два унука прије неколико година у Грацу умрла. Јоцане мој и Милане мо.ј, ђе ли сад ваше несретне костн труну? — Ама, шта н' шаљу у тај проклетп Грац код толпке наше земље? — Шта и\ велиш, шаљу у Грац? Шаљу гГ, рођено моје, да брже помру, а све, белћим, зато да је, рећемо, нашег свијета и нашега закона мање у овој земљи. Знам те, Швабо! Знам те, Швабо, кб пробијену пару у кеси, али нећеш пзвршити што сп накастио! Држаћемо кб Турцн нреко закона, но три жене, а ббли нећеш израдитн што си нампслио, јер, с божјом вољом и пбмоћи, један ће Срб умпрати, а но три се рађати! Покрај њих наиђоше два жандара без којих не може ниједан збор у Крајинп проћи. Оштрп, намрштени п достојанствени као да им је царска круна на главн, крстарили су они кроз збор, пазећи на све што се ради и говори. Неко пм се из гомиле подругљиво накашља, а један од нјевача извади нза припашаја војни позив и ггружи га једном жандару: — Ниђајде, вјере ти, кад ме то Швабо зове доље себп. — Сјутра... осам сати пред котар — одговорн жандар суво, преко срца. — Па тако ће бити и за мене? — промрмља други момак, држећи позив у руци. — Тако и за тебе! — рече осорно жандар, и не гледећи у позив. Момци се згледаше, и један прошапта: — Наша је ноћ и божја. Још ћемо се мало веселити, па онда... Море бити да нам је ово пошљедњи збор.