Дело

ЧИНОВНИЧКО ПИТАј-БЕ (ИЛСТЛВЛК) Питање о томе ко може бити државни чиновннк прво је које пмамо да расиравимо. Осим општих услова предвиђених у закону о чановницима грађанскога реда, јасно је да чпновници морају имати н других услова, па да могу како ваља вршити поверене им дужности, које врло често захтевају врло велику техничку снрему и способност, и врло високо образовање. Закон о чпповпицима грађанскога реда, који данас важи — а за који ми мислимо да треба да остане и даље у важности тражи за постављање у државиу службу: „одлично владање, способност п прибављена нужна зиања". ($ :>.). Право да постану државним чиновницима не даје међутим закон о чиновницима грађ. реда још и онима „који су грађанску самосталност уживали, или бп је по закону уживатп могли, но су под туторство или старатељство стављенн, којп се одају страстима јавнога блуда, пијанчења, картања и тиме подобно, или су осуђени на казне, са којпма су грађанску част изгубили" (§ 4.). Као што се види за задобивање права да неко може битп постављен за чиновника, закон о чиновницима грађанскога реда оспм српског поданства тражи још само трп позитивина услова: 1. одлично владање; 2. способност; 3. прибављена нужна знања. У чему ће се састојатп та способност, п која су го нужна знања, која се траже од онога ко жели стуиити у државну службу, то закон пе каже. То је остављено специјалним законима за