Дело

Д к Л 0 1 Г»4 сваку струку, да они онределе. II то је сасвим правилно. Као штп смо већ горе утврдплн, то се аакоиом о чиповппцима грађанскога реда и не може одређиватн. Устав од г> јуна 1903 годиие, отишао је још мало дал.е у одређпвању услова нод којнма се може добитн државиа служба. По члану 132 Устава могу добнтн државну службу под редовним условнма само српскп грађани и нрирођени српски грађани, ако су у Србијн настањени најмање пет година (чл. 182); еатим ако су одговорили војној обвези (чл. 198) и најпосле ако имају „од.тпчно владање, сиособност и стручну сирему. Па доказивање стручне спреме завешће се поступно државни нспити у свнма струкама државне службе“ (чл. 186). Као што се видн садањи Устав отишао је мало даље но закон о чнновннцнма грађанскога реда ирецизирајући, да ће се „прнбављена нужна знања, о којима говори $ з. тога закона доказпватп стручним испитима, који ће се поступно завести у свнма струкама.1 Мп сматрамо да је уставотворац погрешио што је на тој тачцп отпшао даље, по закон о чиновницима грађ. реда, а нз разлога које ћемо мало пиже навести. Но у главноме Устав инак само донекле даје директиву за решење овога шггања о чиновничким квалификацијама. Ни он као гш закон о чпновннцнма грађанскога реда, то питање не решава. То је остављено да се реши нарочитим снецијалннм законима, који ће се прописати за сваку струг;у. Питање је дакле у томе, којнм се општим принцииима мора руководити законодавац при изради тих специјалних закона? Изгледа чисто теорискн н на првн поглед да је проблем законодавчев врло прост: он има да тражи за сваку струку највише школске квалификације, које се за ту струку могу имати, и да им још супериозпра што строжији државни испит! Но то изгледа тако само на првп поглед. У стварп законодавац мора рачунати, ако хоће разумно да ради, е још двема врло важним чињеннцама. Он мора нре свега да оцени да ли према фактичком стању чиновничког кадра у Србији, и класе из које се овај већином регрутује, нма могућности да добије кадар са по1 Овде века нам је само допуштено да приметимо да је према тексту чл. 183 Устава п уставотворац мислио, да се решење чиновничког питања има известп ноступном организацијом нојединих струка, а пе једним општпм законом о чпновницпма грађ. реда, који би ппаче по већ уобичајеној практпцп изриком предвпдео.