Дело

156 д ј -: л о п ако еу врло важне, захтевају мпого ман>е ВЈЈетходне сиреме, на да се служба правилно вршч, но друге које су ио важиости нза њих. Несумњнво је, за онога којн ;ша шта ,је држава, да су судови много важнијн но посланства на страни, алп је ио прпродп самих функцнја у псто време много ман.е важио да једаи судија нма врло впсоко онште образоваље н светско васпптање, по један дииломатскн чиновннк. Према томе законодавац одреНујућп квалшрикацпје за поједине струке мора пазнти на то, да код нзвеснпх струка за т<> што су врло важие не тражи квалшрикацнје, које пнсу неоиходне, п 1'де бп се могао задовољити п са мањнм квалпфпкацијама, ако ће тпме липшти спремног особља другу струку, чпја је функција по важности мања, алп где су те више квалифпкацпје неопходне. Пасвето мора се нарочито назити у државама, где .је људи са високим кваанфнкацијама мало. Тога ради пак законодавац би се морао задовољпти тиме, пгго би прво нрописао мннпмалне квалпфикацпје за све струке, па пх затпм редом повншавао код најважнпјпх у колико би се утврдило да му стање чиновничког персонала, то дозвољава. Но могуће је, да за пзвесне струке, потреба државна баш услед њпхове важностп захтева да се одступи п од тих мннпмалних, неоиходнпх квалификацнја. Ако једног сервиса у државп у опште нема, или се услед малобројности квалифнкованог персонала врло недовољно вршп, законодавац може, да бн га створпо, привремено одступити н од тпх минималних квалнфикација. То је био случај са санитарним сервисом у Француској у првој половпнп овога века. 1>рој лекарау унутрашњости земље а нарочпто по сеоским крајевима био је иедовољан за потребе које су се указале. Да бп се тај број увећао, и бар у извесној мери задовољиле указане потребе, дозвољено је да но селима практикују п они који нису доктори целокупног лекарства, и установљен је тога ради нарочити степен иа медецинском факултету, којн се могао добитп за три године. Кад је током времена број доктора порасгао, и кад су се овп због тога за праксом почелн разилазити и по тим некада жртвованим крајевима Француске, та је мера постала излишна, и степен лисанса на медецинском факултету, који је давао право на праксу, укпнут је. Када дакле таква одступања од минималних квалпфикација могу бити потребна и корисна код санптетске струке, код које је потреба врло високих квалификацнја најнесумњивија,