Дело

ЧИКОВНИЧКО ППТАЊЕ 165 као рђава. Са стаиовишта на коме сј' бар .јавно стојале за последн.их трндесет н пет година све странке и све владавнне у Србпји — а за које се наравно не може са снгурношћу тврднти да .је једпно правилно — та особина класног уређења чиновништва, мора се сматрати нре као његова махна, но као врлппа. С гледишта чисто административног међутим класни систем чиновничког уређења из основа је нерационалан. Ми смо већ раније изнели разлоге нз крјих је немогуће организоватп све стр.уке државне управе у најншрем смислу на један начин. Међутнм класни систем претпоставља такво уређењс. Без обзира на разнородност функција, и на стварне потребе он чиновништво разних струка дели па исти број класа, п ставља исте услове за унапређење. Ми смо малочас рекли да је тај систем примењен у свпма војскама на свету, па и у нашој. Усвојен је у једном парочнтом варпјетету, по коме се напредује по класама (чиновима), а функције се официрпма засебно одређују, одређењем на звање. Тај систем и у војсци има незгода за правплно вршење службе и за финансиске интересе државне, али су његове махне прво компензиране врлииом коју смо већ истакли, да развија дух субординације и солидаритет целог кора, а затим и смањене, пошто је подела на класе вршена нарочито за војну струку и с иотребннм обзиром на потребе командовање и захтеве тактике. Кад се пак такав систем нрименн на целокуино државно чиновннштво, тих добрих страна нестаје, а махпе се пооштравају у највећем степену. Но нигде те махне пнсу осетније него код младих држава, које имају тек да створе своју администрацнју. Класни систем комбииован са миннмумима служења чинп немогућим да се за дуги низ година добије стручан и спреман чиновнички кадар. п тиме у највећој мери штетн саме интересе државне службе. Сличан класном систему је и систем нернодског унапређивања или периодских новишица. Оп нема ону иолитичку врлину, с гледишта аутократског, махну с гледишта демократског — али има .још прјачане све друге махне класног сиетема. Тај начин истина одговара идеалу чиновничког уређења већпне чпновннка, али не и интересима службе. Прпмењен у целокупној државној администрацији он би имао тај неизбежнп резултат, да пз државне службе изгони најспособније људе и да остави