Дело

Д В Л 0 66 саме меднокретете, п да фннансиски руииира драсаву. 'Гај се спстем може употребнтн само у нзвесним струкама, које нмају нарочнте погодбе функционпсања. (’ви тн системи које смо горе нзложнли излазе на уређеље чпновништва без обзира на организацију државне администрацпје. Мп смо се већ изјаснпли против таквог решавања чиновничког питања. То се питање мора једпно п искључнво решаватп организацијом адмнџистрацпје, а не незавпсно од !ве. Према тој организацији мора се дакле уредити п напредовање чиновипка. То је рационално Иак могуће учпнити само уређењем напредовања по звањима. По томе систему напредовање чиновннка начелно бп зависило само од два чиниоца: од потребе државне и од квалпфпкације чпиовника, који се унаиређује. То је у главном систем француске администрације. То је у почегку своме био и систем наше државне администрације. Чпновник се могао унапредити само ако је бнло празног места пред њим, у љеговој струци, па и то онда ако је имао потребннх квалификација за тај положај. Тај систем наше државне адмпнистрације, којп је у начелу био врло добар, и који је само ваљало сачувати, и у појединостима усавршити, покварпо се доцније пз три разлога. Први је разлог био тај, што се за огромну већину места у државној служби нису тражиле законски никакве позитпвне и формалне квалифпкације, те су се сва та места могла попуњавати, не само чиновницима непосредно потчињеним, но п људима са улнце. Чнновничка каријера учињена је тиме аисолутно несигурном. Другн је разлог био могућност прелажења из струке у струку, чиме су поједнна звања државна добила карактер чинова, и створена могућносг шпекулисања са мењањем струке. Најпосле трећи разлог је бмо у увођењу класа у појединим звањима, класа које нису одговарале никаквој потреби државној, п које су широм отвориле врата фаворитизму у државној служби, и развиле у највећој мери код свега чиновншптва завист и саревњивост. Нарочито је овај трећи разлог био од фаталног утицаја на наше административне и чиновничке прилике. Јер и постављање људи, без квалификација али може бити сиособних, и превођење чпновника из струке у струку, могло је на крају крајева да се мотивира или бар да се прнвидно правда, тре-