Дело

174 Д Е Д 0 1>ахнн Служител. Бахнн С' њоме о вижиим зГ>орит‘ пословима, II све претрести истнпе што пма Изјава и.ена коју Не вам датп, Пбог које амо господар вас прати. Но, да сте могли видети је само, Како стојаше непомична тамо, Бледа, ко авет да је пред п.у стала, Тужна, ко болест да је на н.у пала. Ннје се, ваљда, надала ми, је ли? Нбуљена беше, једва се осмели Прозборит' да ће у време отпћи, До одређеног места да ће смћи Други мн налог за вас пије дала. (Поклони се). Све добро свршп, нека тп је хвала. (За се) А сад хајдемо послужимо стварн, Будимо опет у све.м господарп. А тп пак, госпо, не прилазн тигру, Пази се добро — јер изгуби игру. (Одлалн среднном а за п.име служитељ). СЦЕНА ДРУГА Букан, Тома, Кочопар, Грубеша, Бранислав, Гојислав, Жеговац, (долазе с деспа) Вукан Точа Кочопар Вукан (Кочоп.) Опет вам велим да нам то не смеће II да са женом кнез развода неће. А ево ја вам заклињем се Богом Да нигда вшне нећу ступит ногом У дом пак његов, где нам се зло спрема, У дом човека од ког спаса нема. Лако је њима седети на трону, II клањати се божанском Мамону, Што нритече сад у помоћ да спасе Предимнрове оседеле власе. Дед, рецпте мн, од оваква рада, Може ли човек добру да се нада? Волети може л’ ко сад кнеза тога, Што душе нема, срца, нити Бога?