Дело

ГОРСКН КНЕЗ 175 Тома Жегонац Грубеша Гојислав Тома Бранислав Жеговац (засе) Нукан V Не! мораћемо змпји тт пут стати, Ил' драговоллш себе њојзи дати. Тако је, браћо, мн немамо власти, Па ипак, ипак, морамо се спастн. Зар не видпте да крв свуда пада, Зар вам не пишти душа од тог јада? Зар вечно гледат' погибију нашу? Ја вас разумем, појмпм жељу вашу. Треба се спасти сада ове беде, Човека овог, ове главе седе, Што изводи вазда на стотине људи, II подвргава несрећној му ћуди. Та шта је то за њ што се живот гаси, Шта га се тичу очајнички гласи. Наносп сваком штету, злобу клету, Лаже и хара, чпнп пакост свету; Невпне руши, крпвице им ствара, Законе прави, тражи силом пара. Верује лажи, сам се лажју служи, Напада људе, на сваког се тужи. 0, тај ће човек баш све нас. да свлада. Не бој се, неће, п он ће да страда. Сина мп убп — зашто сви већ знате, Па и вч ваше дечпце имате. Беше ли право једнога младића, Сред жпвота му, сред млађана жића Убити тајно, што га хтео нпје Само поздравитп? Зар сузу да лије Вечно око ово за једпнче мило, За најдраже благо што мп га је крило Тужно срце очево? Јадан човек! (Гласио) Теши се, друже, иеће трајат' довек, Овако стање пуно беде, јада. Сети се само оног доба када Брата ми убн зато што он рече. Да му је дужност, да је поиајпрече Да штити земљу, људма живот блажи, А пе да љубав жене једне тражи. Зар брат мој право не пмаде тада?