Дело

ГОРСКИ КНЕЗ 183 Доброслав Вукан Доброслав Грубеша Доброслав Кочопар Вукан Кочопар Грубеша Тома Када ие будем планове вам знао, Не можете рећ’ на пут да сам стао. (Рукује се са свима). Пећ одлазпте? Морам, посо зове. Знам да вам дужност ова баш не гове. Збогом п желим да вам Бог да срећу. (Одлани деспо). Да до ље дођу — живот људи мећу. СЦЕНА СЕДМА Пређашњи Кнез, очевидно, има грозне плане, Ал‘ неће дуго дочекпват' дане. Ја реч му дајем да добити неће, Па ма кб оро под небо да леће. Ал' чуватп се треба злобе клете, •Јер душмани нам ода свуда прете. Избегаватн ваља крвне сече, Од спаса земље ништа нема ирече. Нашто нам живот ако она пати, Нашто нам отац, нашто сестра, мати? Ха, .једва чекам да то време дође, Када ће једном на боље да пође. Када ће се бар мирно дисат’ моћи, Када ће нестат’ црне, кобне ноћи. Хај, дрхћи, дрхћи, тпранпне клети, •Јер ужасно је кад .се народ свети. Погине л’ овај, више га не буде, Иестане ли пак ове старе луде, Тад народ собом лако ће да влада, Радости биће за оног што страда. Било је крви проливене доста, Пребогат народ смротиња поста. Он грозно бпје — ужаснпје коси, Све себи благо народно пак носи. Отима, пљачка, плач га се не тиче, Презире народ, иа свакога виче.