Дело

Д Е Л О 21» 1 Ллександар Петефи био је страстаи у прнјател>ству, страстан у л>убавн, страстан у патриотизму, страстан у животу п у самом неснпштву. „Само да није тако страстаи!...“ ппше н.егова љуба: Јулија Сендреи у своме дневнику. Али да иије био тако страстан, зар би могао битн највећи лирнчар? Песникомга је учннио н>егов велеум, алн страст његова учинила га је највећим лпричарем. Многи се чуде томе, што су му нриповедачки спеви делом слабпјн, делом никакви, али иризнајем, да бих се ја пре томе чудио, кад бн Петефн био добар прниоведач; тако је лирпчан бпо, да ннје ни знао уметннчку прпповетку напнсатн. Оно са мирноћом спојено стрпљење н да кажем, — овај ннжпњерскп таленат, који је неопходно потребан за размештање н одмереност егшзода, за тачну израду ноједпннх одсека, за састав већег епског спева — недостајао му је. Слабо је познавао и људе, што му је пак веома требало, као први услов за цртање карактера. Као доказ служе за то његова разочарења н конфликтн са својим пријатељима. Неке је пријатеље своје каткад без узрока почаствовао својом поверљивошћу, каткадје опет без узрока раскпдао прпјатељске везе са најбољим људима. Док .је Мих. Верешмартиа непромишљено нанадао, (из чега је ностала врло лепа песма: „Верешмартиу“, кад је овај 21. авг. на народноме конгресу гласао уз владину странку), дотле се посвадио са Јокајем и Паком, због ситнице и раскинуо брацку узајамност са својим најбољим другом Мих. Томпом. Или је силно волео или сплно мрзео, али ону т. звану „златну средину“, којом честнти филистри греде сигурном мирноћом као сви ђенијални несници — п он је презирао. II као што је био у приватном животу: помаман, нестрпљив, страстан, осетљив и док ,је у .једном тренуту до беснила плаховнт, дотле је у другом у највећој мери резигнован — такав је исти био и у песништву. Једном речи дакле, лиричар, у најлепшем и најдубљем смислу речи, који увек остаје субјективним; и да су му сва дела, осим његова бесмртна: „Апостола“, нестала, нрави би крнтичарскн ум и из овог једног спева могао да докаже да .је Петефн један од највећих светских лирских генија... ...Кад загледамо у светску литературу, уверићемо се, да нпко нпје боље створен за свој позив — као он. II као да је судбина самосвесно баш за њега определила онај у радости и