Дело

•>ч Л Е Л 0 али је ето пута сплннја н иријатнпја несма неснпкова, у којој иалазнмо наше непотпуие и без нзраза остављене, скривене ;кулн>е п пдеје у потпуном сјају. пзразнма најдаље се манп(рестује оригиналност песникова и ако је ко у том погледу орпгнналан. то је Петефи пајоригииалнпји! Овај младп, одважнп борац пзванредннх идеја, јединм својнм ударцем обара тако дуго издпшућп класпцизам п у нотпуном сјају отвара нред нама рнзиицу народне поезнје како у облику, тако п у садржпни. С-војим јасним и одважинм гласом диже народну поезију на уметннчку впсину. Нов глас, тон, нов облик, нијансе уводн у посзпју н снажпост Берженијеву п полет Верешмартијев у одн, показује Петефи у својој несми сиојено и доказује, да се и народним ритмом може уметнички певати. Али он нпје само нов у облику, у тону песме, у народном стплу, већ је оригиналан н ненадмашпв н у оним слнкама п метафорама, о којнма ће доцннје битп говора н које служе за вечито дивљење његове бу.јне фантазнје. Осим тога унео је он у поезнју и такве ствари н осећање, на које до њега нико није нп обраћао пажњу. Једва да има стварп, момената у животу, које он нпје опевао. II ма где бно... не имајући увек прп руци потребна срества п довољно слободна времена за писање песама, он ипак налази вреднога штофа и слика за оппсивање. Колико је Петефи био оригиналан, показује — ако ништа друго, то она маленкост, кад је на војнпчкој стражи, не имајући уза се хартије, на зиду ппскарао стихове своје... IIII А његова искреност и прпродност? Што је класично — а његове песме све су то — то и не може бити друго, до просто н природно, а што је страсно, то је ео 1рно искрено, јер се по својој снажности не може друкчије изразити, него у свој својој реалности. Александар Петефи бно је страстан п као што нп онај поточић, који лагано жубори, не утиче на нас у оноликој мери као оно бујна река, што све са собом граби: тако исто не могу се ни страсти афектовати, нити порећи и манифестовале се оне нли у патриотизму или у љубави, тек оне увек остају пскрене п нстините. Само страсти не лажу никад и кад би реч, којом би мисли наше затајили, поглед, којим бп