Дело

378 Д К Л 0 да образујемо и одржавамо корисие одиошаје, н одржавајући нам наше место у друштву великих Сила, поново насјеуводио у покрет из кога нисмо дуже смели бпти удаљени. Ни мало није мање пзвесно било учешће Италије. 1>ез сумље, она ннје тражила матерпјалне добпти, али она је дотле учествовала само у конференцијама, и суделујућн на реконституцпји Истока, сматрапа је као један од неизоставних елемената општега реда, она је крунисала дело свога јединства. За цело младој и сјајној краљевини, довршеној пре осам година, није требала никаква потврда, али јој није могло бнти равнодушно да вршн своје нрерогативе у једној таквој ирилици, и да узме удела у већањпма од тако велике важности за садашњост и будућност. Нећу рећи то исто о двема ратним странама: Порти и Русијп. Како су оне, и једна и друга имале да подносе жртве, долазиле у Берлнн предајући се судбнни можда, али за јамачно врло суморне. Али импулс догађаја, јачи од људске воље, доводио их је на састанак, а није им било могућно избећи га. Оне су на њ нодједнако биле нагнане, она својим иоразима, ова својим победама. За Турску, није могло бити никакве сумње: знајући добро да је интервенција хришћанских Дворова увек по нешто стаје, јер оне чувају свој интерес а не њен, не обећавајући ништа добро од дискусије о народностима у Царевини, о реформама које се не дају измирити са њеним опстанком, и о границама њеног стварног или фиктивног суверенства, Порта је схватила да јој није остајало никакво друго средство да реагује протнву Сан-Стефана. Једини Конгрес могао је умањити велпчпну њених несрећа, и вратити јој, на Балкану и у Азији јенан део изгубљених територија. Ма како да је он скупо стане, за њу је важно било да га прими а нарочито да избегне посебно разрачунавање са пободиоцем. Русија, пред силним енглеским отпором и осетним незадовољством других Кабинета, нашла се у алтернативи да предузме очигледну неравну борбу, или да уступи више од својих скорашњих освојења. Она се у осталом никако није ни надала да ће остатп све тачке погодбе оквалификоване као „прелиминар“, и све питање за њу сводило се на то, да од њих одржи што више може. Па онда, сматрао је као много лакше да уступи пред једнодушношћу Дворова него пред захтевима из Лондона; она је себи ласкала да ће скуп бити непристрастнији и можда по-