Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 379 вољније расположен него РогеГ^п — 01‘Псе, и да ће она, подносећи нристанак Царев као пријатељско и меритоарио поштовање према жељи Европе, добити бољу трансакцију. III Све се дакле стицало да изазове Конгрес и да му обезбеди блесак знаменита догађаја. јер претходна историјска факта из којих је потекао слагала су се са главним или случајним и узгредним одношајима великих сила. Истина је да се он ограничио да уреди, и то на доста плашлшв и двосмислен начин, више источанских тешкоћа, и да је само путем дедукције, у току каснијих факата, извршио на судбине света врло енергичну, али посмртну власт. Тај двоструки резултат био је на сваки начин са свим логичан, и јавно мпшљење није се о њему варало: с једне стране, оно је примило и даље раширило престиж Конгреса, под импресијом прошлости и са слутњом о будућности, а, с друге, оно се нпје варало иред уздржљивошћу и крајњим исходом његових радова. Величина порекла и унутрашњи састав скупа и ограничавање његова програма, по пзгледу контрадикторни, били су ипак у сагласности са сувременом мисли Без сумње, Конгрес је представљао скуп догађаја, снага и тежњи, који су потпунце правдали његово припремање, али се тако исто знало да се његова непосредна акција могла утврдити само на врло сужену земљишту, п да, ако су се Силе лепо слагале да констатују своје суверенство, да мало доведу у ред фасаду зграде, једном речи, да приступе манифестацији општега реда, оне су биле необично далеко од сваког предузећа које би могло компромитовати сумњиву хармонију коју су оне сматрале за добро да објављују, али не и да из основа испитају. А у осталом, ако никаква илузија није била могућна у томе погледу, ваља тако исто додати да, не само стање ствари, него и морално стање идеја налагало им је опрезност. После толиких тешких догађаја који су пореметили негдашњу равнотежу н оставили много забуне у духовима, дппломатија, баш и да ннје била толико зависна од материјалних погодаба и задобивених положаја, остајала је без принципа н убеђења. Осцилујући између апсолутизма канцеларпја и модернпх теорија о народностима, верама п расама, она није смела искрено поћи