Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМЛТЕ Д8 1 јући тачније намере свога суверена, кад .је успех био јаче обезбеђен, утврдшш су три главне тачке: стварање аутономне бугарске кнежевнне; повећање Србнје и Црне Горе; пајзад, адмпнистративну модификацију у Босни и Херцеговини. С друге стране, РогеЈ^п ОШсе енергпчно је одржавао догму о интегритету отоманске Царевине; али, пред тачкама из уговора у Сан-Стефану, он је примио, као оншту тезу, кнежевину Бугарску, не изјашњавајућп се, до душе, о њеној просторности, и другим изменама око којих ће се посредовати, а на име у Босни и Херцеговини. 0 тој последњој тачки, и ма колика да је била његова сагласност са Берлином и Бечом, солуција је отворено остављена будућем расправљању. У исто време у осталом, као што се зна, он је у потаји водио с Нортом нреговоре о Кипру. Француска је, од своје стране, захтевала и добила од свих Дворова одржање својих вековних права у Леванту. Аустрија је знала да ће добити свој део на словенском земљишту. Најзад, да би се предупредила свака сумња, Кнез Бизмарк, у својој славној беседи од 27. фебруара 1878. г. у Рајхстагу, повукао је у најкрупнијим потезима границу до које ће се ићи: он сам, узимајуђи на себе скромност која га није ништа стајала, и која је, уз то, уклањала његову одговорност не худећи ни једноме од његових гшанова, биће, говорио је „не судија, ни учитељ“, него „поштен посредник“ између заинтересованих страна; а што се тиче заједничке мисли, он је тумачио јасно да се она састојала у потврди суверенства великих Сила, у општој жељи за солидннм и трајним миром у донесеној одлуци да се не испитује ништа друго осим руско-турске погодбе; и исказивао је наду да ће се доћи до брза закључка, јер га олакшавају правичне концесије и обострана добра воља. Такав је дакле био изглед ствари, и акоједубоки значај Конгреса остајао у сенци, све мере биле су предузете да обезбеде успех нреговорима о источним питањима којима ће он приступити, и за које се од сада једино везује и наша студија. Иемамо више да се бавимо општим карактером високога скупа у аналима столећа, и морамо сада управити сву своју пажњу на већања, на људе који су их руководили, на политичке или анегдотске догађаје бављења у Берлину, и на више или мање срећне одлуке које се садрже у свршену уговору. То без сумње није све, али то је једино што смо видели, па како смо ми само смеран сведок, немамо о томе ништа више ни да казујемо.