Дело

382 Д Е Л 0 IV. Јавно мишљење у свима земљама, одобравајући потиунце процедуру коју су усвојили Дворови н желећи, пре свега, крај узнемиреиости коју му је уливао Псток, није скомричило са поверењем и популарношћу према пуномоћницима. Одгоднти раздражљива иитања, путем једнодупше мирољубиве манифестације такав је био највпшн објектив; и оно је пратило припреме око међународног састанка симпатичном радозналошћу. Не заустављајући се па ономе што је било извештачено и остављено случају у сноразуму ограниченом на једну једину размприцу, н који се могао утврдити само остављајућп на страну све друге велнке пнтересе света, отварање седница очекивало се као срећан догађај. Динломатскн круговп, салони, штампа, коментарисаху, тачно или не, намере личности снадбевених пуномоћствима својнх влада. Све се губило нред овом унутрашњом мисли: остављају прпвремено на страну друге ствари садашњице, да би говорили само о тешкоћама које су поднесене проучавању најславнијих државника. Па нпак, п поред празнина у програму, нзгледа као да се слутило о акту који је позван да дуго влада Европом, бар окивајуће прплпке. Ма да се говорило само о СанСтефану и трансакцији која се имала утврдпти, ноказивала се виша пажња једном догађају, чије је љубазно уређење било тако рећи предвиђено. У главноме, узбуђење је бнло врло живо свуда п впдљиво. У Берлнну повољан утисак показивао се више него игде: народни понос радосно је поздрављао нзглед призора, ненознатог дотле у престоници Царевине. Барош, нарочито у околпни канцеларове палате, показнвала је необичну живост. Народне групе повећане многобројним странцима, образоваху се „Под Линама“ и на углу улица, н раснрављаху од јутра до вечера. Гомнла је очигледно спремала најбољи дочек гостима јер се поносила што их прима. Свуда се само мислило о блиском изласку на позорницу европских нредставнпка, кад једна драматска епизода скрену с тога пажњу за неколико дана. У сред пола дана, 2. јуна, цар Виљем, пролазећи у отвореним колима улицом „Под Липама“, буде рањен метком из нушке, коју је испалио на њ некакав саксонски анархиста по имену Нобилинг. Пзвештен одмах у дому посланства, које је ту врло близу, одем журно на место атен-