Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ ДИНЈ10МАТЕ 383 тата. Много света већ се искупило пред кућом у којој полиција беше ухватила убицу, и његове бурпе манифестације гнева избиваху са свих страна, док, дуж улаза и из оближњих улица, одушевљена клицања праћаху владаоца до царске палате. У тренутку кад ја стигох, кола, у која су полицијски агенти увукли крпвца, удалише се брзо; један од њих, остав у кући, указа се на балкону и показа оружје краљева убице. Зачу се само узвик гнева н бола; и узрујаност се стнша тек после неколико часова, кад се сазнало да је владалац погођен само у руку и у чланак и да му живот није у опасности. При свем том, за два до три дана, стално нагомилавање народа пред царским двором иоказивало је једнодушнст осећања берлинскога становншнтва, Тај злочин бунио је у толико више јавни дух, што се догодпо на малом размаку времена од једног сличног покушаја н показивао раздраженост сектама. Између осталога, такав поновни покушај изгледао је још одвратнији, у тренутку када се цела Немачка поносила због састанка Конгреса. Чак су се једног тренутка нобојали, да скуп не буде одложен или пренесен у који другп град. Тај се глас раснростре доста озбиљно, сутра дан после атентата. Али је немачка влада са основом ценила да интереси којп су били у питању ие могу поднети никаква одлагања, и уз то, њој је много било до тога да се не даје сувише одјека тој жалосној епизоди. Царски принц буде просто овлашћеи да управља државом до царева оздрављења, и да место њега прими пуномоћппке. Остаде дакле 13. јуни као дан отварања седница, као што је било одлучено и материјалне нрипреме беху живо настављене. Радзпвилова палата, пространа зграда у Виљемовој улици у којој је Каицелар од тада требао становати, назначена је као зборно место Конгреса. Централна дворница са свнм је била подесна за пленарне седнпце: суседни салони беху резервисани за одборе, послугу секретаријата и посебне разговоре. Ма да су радови око намештања били доста велики, све је било брзо свршено, и ако апартмани кнеза Бизмарка беху још по мало занемарени, сва одељења за рад била су, за одређенн дан, потпуно спремна за свечано отварање. Канцелар, мотрећи на те појединостп нажњом којујеуносио у најситпије стварп, беше организовао секретаријат, чије је представнике морао преиоручити љубазностн својих колега. Управу над њим дао је г. Радовицу, немачком посланику у