Дело

.гм Д Е Л 0 Грчкој, којн је вршио код њега, нривремено, дужности слнчне онима нашег полнтичког директора на Орсејском кеју. Исто толико знаменита радљивошћу колпко и снагом духа, њега је образовао сам канцелар, којп је ценио његове ретке особине. Овај му беше новерио, годнпе 1875, ону тајапствену мисију ј Петрограду, због које је ‘Иранцуска била тако живо узбуђена: то довољно казује колпко је он рачунао на његову дпскретност, његову одаиост н његову високу пнтелигенцију. Г. Радовпц говорио је, нодједнаком лакошћу, француски, енглески п руски; био је спмпатичан по својој срдачности, жнвахности у разговору и по својој светској углађености. Редакцнја протокола буде мени нредата. Кнез Бизмарк и влада наше Републике беху се о томе у напред споразумели. Како је француски језик динломатски, изгледало је доста природно да тај посао падне на првог секретара францускога посланства. Уз то, ја сам имао и нешто искуства у томе нослу, јер сам бно, годнну дана пре тога, секретар цариградске конференције. Капцелар, као што ће се видети мало даље, желео је у осталом да се покаже у тај мах љубазан према нама. Ја сам без сумње имао да се споразумевам са г. Радовицем ради тачна репродуковања дебата, али не као његов потчињени орган, и сваки протокол, искључиво редигован мојим старањем, био је потчињен само власти Конгреса. Морам додати да смо се ја и мој колега увек потпунце слагали. Он је спремао дневни ред, мотрио на распоређивање посла, израђивао потребне белешке ради јасности дискусија, прочитавао са миом пројекте протокола, а, нарочито, стајао, под упливом Председника, у сталном па често и поверљивом додиру са пуномоћницима. Мој посао, много простпји, ипак је по некад бпвао незгодан, јер сам имао да концентрујем у јасном и кратком облику дискусије често врло дуге и конфузне, не слабећи и не појачавајући мисао говорникову; али онјебиотачно одређен, а нисам имао да се бринем, ни у ком ступњу, о пословима који су били остављени шефу секретаријата и помоћницима које му је одредио Канцелар. Све су то били чиновници његова Кабинета: г. Буш, шеф секције, код кога је он са основом ценио техничку ерудицију и савестан рад; барон Холштајн, један од његових најближих и најдуховитијих сарадника; гроф Херберт Бизмарк, његов старији син, кога је желео да упути у проучавању великих пи-