Дело

УСПОМЕНЕ ЈЕДПОГ ДИПЛОМАТЕ 385 тања, најзад једна необична личност, г. Лотар Бухер, којн је постао један од агената његове политике но што је био један од прпсталица социјалистичких теорија. Одпоспо тога последњег избора навешћу једну апегдоту која показује колико је каицелар поштовао етикету. Г. Лотар Бухер, дошав до административног чина који му даје титулу Екселенцпје, по правилу ппје могао бити стављеи иод заповести г. Радовица, чиј је хијерархијскп ранг тада био нижи. Како овај није могао имати међу својим немачким колегама ни старијег, ни равног, ваљало је наћи какав нзлаз, и гроф Бизмарк дође, од стране свога оца, да разговвра са мном о томе нроблему. Били смо у приличној забуни, када се сетих једне квалификације која се употребљава у разним посланствима, „секретара архива“. Кнез је с места усвоји, и својем кандндату даде те узгредне дужности, које бп без икакве муке могао вршити какав помоћиик, али које су се потпунце издвајале од конгреског службеног персонала. Тако је ученик Ласалов, заогрнут атрибуцијама за ко.је се нашло да се могу сложити у исти мах са радом и са његовим достојанством, био примљен међу особље Конгреса. Мало час сам из далека нагласио разлоге који су одредили канцелара да повери редакцију првоме секретару францускога посланства. Тај избор није мени дат лично, бар од страпе кнеза Бнзмарка, који ме је знао само по имену: он је у стварп дат мојем службеном положају. Од некога времена, у једној седиици у којој је желео да нађе свуда повољна расположења, трудио се да покаже нрема нашој влади особито добру вољу. У гоку припремних преговора, у његовим честим разговорима са нашим послаником, указивао нам је пајучтивије поштовање; журио је усвојио погледе и уздржљивост г. Вадингтона; испитивао је и с једним и с другим,' у најпомирљивијем смпслу, више тачака општег програма, и тако дао нашим одиосима на источаиском терену најбоље изгледе. Избор редактора протокола поклапао се са тим нредусретљивим држањем, чпју важност ми за цело нисмо прецењивали, али која је, иа крају крајева морала олакшавати нашу улогу на Конгресу и стишавати наше сталне бриге. Споразум се дакле лако постигао у томе ногледу између њега и г. Вадипгтопа, и он га је чак хтео истаћи задржав француском секретару љубазан пријем. Нека мн се допусти да наведем овде једну заиимљнву личну аиегдоту, не у колнко се она мене тпче, него за то што се у њој каицелар Дело, кн>. 33. 25