Дело

Д Е Л О 38С> пзносн у својој куНм. а нарочито за то, што се њоме јаспо оцртавају осеНајм, које ,је ом хтео да иам покаже. Онога дана када се сместно у Радзнвнловој малатм, умоли ме иреко свога снна Херберта да дођем на ручак, ма коме Ну битм сам са његовом породмцом м с њиме. Још му дотле имсам бно представљен: хтедох затражитн код њега једиу обичну аудијенцмју; наше послаиство било је изненађено и врло задовољно тмм љубазним м иеобичимм позмвом. Он ме ирнми правом гостољубмвом пријазношћу м насмејапим изразом лица којм је необмчно ублажавао оштрину његова лица и сиагу његовнх јасно плавих очију, над којима су се дизале густе обрве. За све време оброка, где доиста није било других гостнју осим његове жене, његове деце и г. Радовица, он даде своме говору облик нријатељска разговора, најпре о мојем блиском раду и мојој кармјерп, за тим о најразноврснијим стварпма из нсто])нје н философнје, унлећући у свој говор политичке рефлексије п макспме, као и успомене пз својег жпвота, и једне н друге у осталом са свим удаљене од наших мрачних годииа. Фраииуски је говорио лагано, алп течно, градећи се као да се овде онде колеба о овом пли оном нзразу, кад је судио, са охолом и ио кад што ироничном слободом, о тадашњмм људима и догађајима; алп, и ако је пзгледало као да тражи реч, тојебмло да бн је боље нагласио, н увек би наплазио на најтачнију н најоштрију. Брзо је прелазио с предмета на предмет, волео је хумористичка упадања, тврдећп да је заморен влашћу и да желн да се онет нађе у скоро, у повученостп, задовољства лова п радости породична живота у сред доколица нољског живота. За тим стаде на дугачко развијати компликације на Истоку, случајеве из турскога рата, и у неколико осуди држање Руса: „Они су требалп да изберу, рече ми, или да иду до краја своје мисли и да уђу у Цариград, — јер то су могли, за осам дана, — или онда не захтевати од Порте н не нзазивати тако интервенцију Европе. У свакој ствари има само један тренутак, ваља га прихватити.“ Та злурада опсервација на адресу Кнеза Горчакова, и која је и сувише откривала само његову политичку методу, којаје даље била развнјана, н он даље настави разговор, по својој вољи, час озбиљан а час интиман, о себи самом, о својим будућим колегама, и о ситним појединостпма својега свакидашњег рада. Нашао сам га очегледно у једноме од његовнх добрпх часова, и домаћн жпвот тога човека, којијетако силно заталасао свет,