Дело

Д 13 Л 30 треба иесиик да зна, да је пронађе. II ако је когод, то је он знао, да, што год наннше, што год спева, буде лп то само уметничкн, може пружптп чптаоцу уживања, и за то је п најпростнју ствар знао да очара простотом свога стила, самосвешНу своје уметностн и мијпшом сноје пндивпдуалности, Сетнмо се само његовнх шала, досетака п оипх утнсака, које су у н&ма те песме првн иут учнпнле. Сно на прпмер: „'»имовнику Дебрецпну“ иесма шатирана занпмљивим хумором н сатпром; па онда оне впнске песме, које од добре воље п веселости све јече н миле су нам, .јер је веселост у пола мнлина. Ко се не сеИа оног пријатног расположења, које пзазпва у.пама песма: „Станп, жено моја“? Ко може да заборави песму: „Владиславу Арану“, што је још у детнњству нашем нзазвала нашу еимиатију, да се доцније у младнћско доба претвори у дивљење његовој нндивидуалности. Већ је онда био Петефп пдеал омладине, у којем је она гледала пстппска поборника свнх народпих идеала. Оснм генијалности и чисто бохемске крви његове одлпкује се још у песмама његовим и начин прнказивања му, којп је увек једар и карактеристичан а у описнвању ирироднпх ствари веома пластичан. Има ли лепша примера од класичне песме: „Кућакапаро“ у којој свој пријатни и духовпти хумор употребљава, да описивању даде што већег полета. Хумор му је често дубок и пријатан, ма да каткад није сасвим слободан од здепастих и неукусних шала. Хумор је фнлософија жпвота, а песиик му, слпчан је гудалу, којп на њему превлачи многогодишње искуство, тугу и радост, док тек на крају не изда чист и звучан глас. Петефи је био и сувише млад, а да би могао имати изврсна хумора и ако има песме, која би ову нашу тврдњу побила, та само доказује, да је било умеренијих моменатау његову животу, у којима би његово посматрање знало да процеди она неколпкогодишња искуства. Хумориста осим тога хвата на своме инструменту двоструке гласове и доводп у хармонију гласове радостн и туге. Петефи међутим радије тражи крајности осећања и његова несничка индивидуалност у главном се у овим потезима разлнкује од Арања и Томпе. Он само уме плакати и смејати се, „у једном му је оку суза, а у другом осмех“. Онјевечити револуционар, Арањ хладнокрван конзервативац. Петефи и у мушком добу још младић, Арањ већ у детињству озбиљан и суморан.