Дело

АЛЕКСАНДЛР ПЕТЕфИ 31 Али загледајмо само у радионицу његова певања, где ћемо оснм снажна познавања језика, озбиљиа раснолагања речи и музичког осећања, које се изражавау мелодији осећања — наићи и на фпне п мање познате утиске. Пребацнвалн су му на пр. да је овда онда аљкав и парочпто у с-војнм народним песмама занемарује облпк ради садржине. Он, којп је својом песмом: „Вече“ показао, да и најтеже препоне уме лако да савлада, у народнпм песмама пак наићи ћемо на слабе сликове. Љегове народне песме изражавају просто и прпродно осећање, простпм и природним начином, баш као н сам народ — невина каква ратарска девојка. — Он не употребљава утег тешкнх стихова, иити светло углађене алптерације и бриљанте муком скованих сликова. Не би то ни приличило његовој бујној фантазији и дивној простотп н било би сасвим смешно, кад би на нр. бујне и разуздаие осећаје алфелдског чикоша обукао у салонско одело каквога сонета. Његова је иародна иесма толико прнродна, да не волн нн преврнут ред речи, а ону реченнцу, која се са редовнма заједно свршу.је, највише склапа са предикатима и прплозима. Слнкови као овн на пр. На крај шора чађава механа Трска стрши, глава нечешљана. Посрнула од тешкога пића То је кућа сеоскпх голпћа. Помрчпна, цело село снава Са тороња поноћ откуцава, А што куца, — марп ко за сате. Сатп бију тек да прозанате. у народној песми су тако исто изврсни, као што би били рђави у облику сонета. Петефи није само ухватио наивни глас и мотив осећања народне песме, већ је присвојио и стих јој и спољашњу форму. Само је тако могао успети, да му је народ после те песме држао за своје и то веровање од стране народа била је најбоља критика за његове песме. Алн је све то само споредна ствар сирам оне уметностп, која се опажа у унутрашњем облику: у композицијп његових песама. У народну песму уноси драмски елеменат, да би оживео у њојзи; у описне песме улива сву своју субјектнвност, да би утиске им учинио иепосреднијима, а у омањим песмама употребљава хпљаду врстн противностп, досетака и обрта, да бн утпсак постао што потпунији, песничкији. Нигдеу њега излишна