Дело

ТАЈНИ САВЕТНПК 395 нп једног смелог погеза, на чему би се око могло зауставити, као да природа није имала доста надахнућа на поуздања кад је њу стварала. Татјана Пвановна беше стидљива, збунљнва добра и блага, ходила је тихо и равно, мало говорила, ретко се смејала; па и сав њеи живот био је тако исто миран и једнак, раван, као н лице и глатко очешљана коса. Ујка је жмирио очима према њој и осмејкивао се. Мати је нетренимице посматрала његово насмејано лице и уозбиљпла се. — И ви се, браца, баш никако ие оженисте! — уздахну она. — Не ожених се... — А зашто? — тнхо запита она. — Како да ти кажем, —жнвот ми је такав био да се нпје дало. Док сам био млад нредао сам се био раду, није ми било до тога како ћу свој живот да удесим; а кад сам зажелео да поживим н осврнух се — кад на мојим плећима већ педесет година. Нисам доспео! Уосталом, говорити о томе... тешко је. Матп и ујак уздахнуше у исти мах н пођоше даље, а ја изостах и пођох да тражим учитеља да се поразговоримо о својим утисцима. Победимски стајаше насред дворишта и величанствено гледаше у небо. — Јасно се впди да је то човек образован! — рече он машући главом, — иадам, се да ћемо се сложити. Мало после нриђе нам и мати. Тешку невољу имам, голубићи! — поче она губећп дах. — Ето, браца дошао са собаром, а собар је, Бог га видео, такав да га не можемо ни у кујну ни у излазну собу сместити, исго му се просто мора дати соба засебна. Не знам шта ћу да радим сад! Него знате ли шта, дечице моја, како би било да се ви нреселите гдегод код Федора, у кућње крило? А да вашу собу дамо собару, а? Ми на то радо пристасмо, јер се у крилу кућњем жнви много слободније него овамо пред материним очима. Невоља, па то! — пастави мати. — Браца је рекао да он неће ручавати уподне него после иодне у седам часова, као у нрестоници. Нросто сам изгубила главу! Та у седам часова ће сав ручак па шпарету да се исушп и устоји. Однста, мушки се иишта не разумеју у кућевном нослу, па макар како да су велике намети. Морам сад, тешко менн, два ручка да спремам! Ви ћете, дечице, као и досад ручати у подне, а .ја ћу, стара, притрпети до седам часова, за рођена брата.