Дело

Д Е Л 0 Л90 Затим она дубоко уздахну, накричи ми да гледам ујки да ее допаднем, јер за моју срећу га је послао Бог, и похита у кујну. А тог нстог дана ја п Победимски се нреселисмо у крило. Сместили су нас у пролазној собн, између нзлазне, и спаваће нашега управнпка. II поред ујакова доласка н новнх сеоба, живот, п иреко очекивања, потече као н нре, једнолико п тромо. „Услед гостију“ билн смо слободнн од рада. Победимски, који никад ншлта није читао п нпшта није радпо, ,обичпо је седео у нашој собп па кревету, парао ваздух својнм дугим посом и о печему као мислио. Тек по каткад би се подигао да опроба своје ново одело, па би опет сео да ћутп и мисли. Једино што му је задавало бриге и посла то су биле муве. које је нештедимпце хватао и убијао. После ручка обнчно се „одмараб“, и тако својим хркањем сву чељад у кућн унесрећивао. Ја сам од јутра до мрака пшао п трчкарао по баштп, или седео у пашем одељењу и правно ;;мпјеве. Ујака смо, нрве две-три недеље, виђали ретко. По цели дап кадар је био седети у својој соби и радити, ие обзирући се ни на муве ни на врућину. Та необична способиост нама се чинила као неки неразјашњпва опсепа. За нпс беспосленпке и ленивце, којима је систематичан рад био непознат, његова вредноћа била је право чудо. Он је устајао у 9 часова, седао за сто п није се дизао до самога ручка; после ручка опет се лаћао рада, и тако до дубоке ноћи. Кад бих кроз кл>учаонпцу завирпо у његову соби, увек бих видео једно те исто: ујак седи за столом и ради. А рад му је био да једном руком пише а другом прелистава књнгу, н ма како да .је изгледало чудновато он се сав покретао: нога му се клатила као шеталица, звиждукао је и главом давао такт. Уз то изгледало је да су му мисли биле сасвим расејане и површне, као да и није радио него се играо крстића. Свакад бих видео на њему кратак, помодан капутић и младићски везану мараму, и свакад би, чак и кроз кључаницу, од њега мирисали нежни женски мириси. Из собе је излазпо само да доручкује или руча, али је слабо Јео. — Не могу да разумем брацу! — жалила се мати. — Сваки дан нарочито за њега кољемо ћурку и голубове, сама својом руком спремам компот, а он по.једе мало супе и парченце меса и одмах устаје од стола. Ако га замолим да једе он се врати столу и поппје мало млекца. А шта има у том ништавиоме млеку? Проста вода! Поред такве хране умре се од глади...