Дело

ТАЈНП САВЕТНИК 397 Ако га нуткам и молим, он се само смеје и шали... Не, њему се не допадају иаша јела! Голубпћу мој! Вечерн су нам биле много веселије него данп. Обично кад сунце залази а по дворпшту се пружају дугачке сенке, ми, то јест Татјана Ивановна, Победимскп н ја, већ седимо у трему. Ћутали бп смо до самога мрака. Па молим о чему бисмо и разговарали кад се већ о свему изразговарало? Била јеједна новост — ујкин долазак, па се и та тема брзо изцрпла. Учитељ за све време нцје очију скидао, са лица Татјане Нвановпе и дубоко уздисао... Онда нисам знао шта значе ти уздаси нитп сам тражпо да знм, али сада ми разјашљавају мпого шта. Кад се сво сенке на земљи слију уједно, управник Федор се враћао из лова и поља. Овај Федор чинио је на мепе утисак човека днвљачног, чак страшног. Био је син порушеног Циганпна, црнпураст, крупних црних очпју, кудраве косе, са замршеном брадом, а наши Кучијевчани мужици нису га иначе ни звали него „торбар“. Али и осим спољашности бнло је у њему много циганскога. Тако, он није могао код куће да се скраеи, и по цео дан оп се губио у пољу и у лову. Бпо је мрк, жучан, ћутљив, никога се нпје бојао нити је признавао чијег старешинства над собом. Према материјебио груб, мени је говорио „ти“, а ученост Победимскога презирао је. Ми смо му све то праштали јер смо га сматрали за човека кога је лако наљутитн н увреднти. Но мати га је волела, јер је он и ако циганске нрироде, био идеално поштен и вредан. Своју Татјану волеоје страсно, као Цигапин, али му јета љубав била некако мрачна, као да се намучио због ње. Пред нама није нпкада жену ни мило погледао, него је само иакосно и оштро бечио очи на њу и кривио уста. Вративши се из поља он с лупом и љутином оставља своје оружје у кући излази к нама и седа иоред своје маме. Кад се мало поодмори он распита њењу иешто мало о газдинству и утопе у ћутање. — Хајде да певамо, — рекнем ја. Учитељ удеси гптар па крупним, црквењачким басом развуче: „Сред равних долина“. Сви запевамо. Учитељ пева басом, Федор тихимједва чујним тенором, а ја дискаптом у један глас са Татјаиом Ивановном. Кад се небо оспе звездама и жабе умукну, онда пам из кујне доносе вечеру. Ми одлазимо унутра у своје одељење, и