Дело

Д Е Л 0 М Но сада иије реч о том! Већ ко то трубн? Чаровннка На оглед ко ј<* позвао? Ко је то вешца препао? Руслан. Осветом пламтећ смелп Вликовца стпже обители. Већ витез стоји под гором, Нрпзивнп рог ко бура вије, Нестрнљнв коњпц под замком Снег моћним копитама бнје. Књаз грбу чека. Но, у тај трен, По шлему снажном челпчному, Ко усов с горе обрушен, Ударац паде, слпчан грому. Руслан обрати очн гор, Ал озго, угод над јунаком Са узмахнутим чворноваком, Узлеће грба, Црномор. Штитом покривши с, и у страну Затресе мачем и узмахну; Но тај под облак узлети, Ишчезну у час — и снова Озго на књаза полети. Сад витез ко из заседе; II вештац испод мачнне На земљу паде — и седе; А Руслан ни речи једине С коња, у гневу скочи свом, У браду ко помамљен лети; Застења кенец, и у том Ненадно с Русланом одлети ... Коњ за њим гледа помаман; Под облаком је вештац веће; 0 бради виси наш Руслан II над горама с вешцем леће; Лете над дивљим горама, Лете над морскнм бездпама; Као кост стврднув од напора, Руслан о бради свог злотвора Упорним впсн рукама.