Дело

Ранпје сам рекао да су пуномоћници, носле првога састанка на коме се антагонизам нзмеђу Русије и Енглеске показао узнемирљивом жустрпном, сматрали за потребно да себн даду мало времена да бп предупредилн, дошав у додир једнн с другима, незгодне неспоразуме и непотребне препирке. Ма да су главне одлуке бпле иредвпђене, остајало је још сувише трновитих спорова да бн се могли одбацитп они разговори по салоннма, који су једпо од најбољих средстава дипломатпје. Онп се користпше дакле са оно неколнко дана међувремена да се упознају, да проуче своја узајамна расположења, и да се тако разберу, у разговору, о елементима за споразум у мишљењима која се нпсу могла сложити. Тај носао нзвршио се брже но што се могло надатп од тешко различних карактера; не, као што ћемо видетп мало касније, да је он уклонио неизбежна разилажења, него та периода мирних размишљања осетно је зближила те нреговараче који су дошли из толиких разних земаља, и допрннела да се сложене дискусије н изражавање супротних идеја одрже у опште у благоме тону. Није ми овде намера износити дуги ннз већања, и у томе погледу ослањам се на протоколе које сам у наше време, када јавност има толиких права, морао редиговати много детаљније но што се то радило некада. Огледаћу само, у овој студији, да јаче истакнем главне сцене п да им прецизирам смисао и физиономију према онажајима које сам тада прибрао, а нарочито према утиску који ми је остао о догађајима, чије сам раднике гледао тако из близа. Конгрес је 22. јуна прпступио највећој тешкоћи, бугарском проблему. Он је одиста морао тиме почети: ту је био главнн чвор ствари: алн се одмах видело да су се по мало варали о зрелостн питања, и да, поред интимннх разговора, сагласност ннје била постигнута. На име представници Русије н представници Енглеске нису подједнако тумачпли траисакцију којој се пмало приступити. Од давно, до душе, Силе беху у начелу одлучиле дислокацнју Велике, Сан-Стефанске Бугарске, која, је, протежући се од Дунава до Јегејскога мора, обухватајућп Македоннју, раздвајајући Цариград од западних провинцнја, Тесалије, Епира н Албаније, сводила турску царевину на франгментарно стање: знало се да се Енглеска споразумела са Немачком